Budžetu prete tužbe penzionera teške do milijardu evra

Predsednik je prećutao koji su to drugi razlozi, jer da nije, morao bi građanima da prizna da je razlog to što, ako im se ne vrate zarađene penzije, penzioneri imaju realnu šansu da Srbiju dobiju pred sudom u Strazburu, što bi državu koštalo čak 200 miliona evra po svakoj godini neosnovano umanjenih penzija.

Naime, 2014. su zbog krize javnih finansija zakonom privremeno smanjena primanja svim penzionerima koji su dobijali više od 25.000 dinara. U dokumentu objavljenom u martu, Fiskalni savet upozorava da su „imajući u vidu da od ove godine više ne stoji glavni argument za privremeno umanjenje penzija, odlukom (da se ne vrate penzije) javne finansije Srbije izložene novom fiskalnom riziku usled mogućnosti da neosnovano umanjene penzije u budućnosti budu vraćane“.

U Savetu smatraju da „još nije kasno da se spreči velika šteta“, ako vlada hitno „odabere put za izlazak iz ovih privremenih mera“, a da bi u suprotnom, računajući od ove godine, potencijalni trošak bio 200 miliona evra godišnje. Prema saznanjima Danasa, MMF ukupan mogući trošak računa na 2,5 odsto srpskog BDP-a, što se približava milijardi evra, ako bi sudovi odlučili da Srbija mora da vrati i sav iznos penzija uzet do sada, uvećan za kamate.

Zbog toga je MMF tražio od Vlade da visinu penzija vrati u zakonske okvire, što znači da se onim penzionerima kojima su penzije prethodno smanjene, sada povećaju.

To bi, kako saznajemo, trebalo da bude urađeno od 1. januara 2019. godine, nakon što na jesen bude finalizovan novi, konsultativni aranžman Srbije i Fonda. Sagovornici Danasa, direktno uključeni u pregovore dve strane, navode da će prema aktuelnim projekcijama, Vlada imati 33 milijarde dinara na raspolaganju za povećanje penzija u 2019.

Prema predlogu MMF-a, sav ovaj novac ili njegov najveći deo trebalo bi da bude potrošen na povećanje ranije smanjenih penzija (onih iznad 25.000), čime bi se uspostavio odnos u visini primanja kakav je postojao pre smanjenja. LJudi bi tako ponovo počeli da dobijaju penzije koje odgovaraju doprinosima koje su uplaćivali u PIO fond tokom svog radnog veka. Međutim, iako novca za ovo u državnoj kasi ima, volje nema.

„MMF traži da se drastično povećaju penzije onima koji imaju više od 50.000 dinara penziju, a da se ni za dinar ne povećaju onima koji imaju ispod 25.000 dinara“, rekao je o ovome Vučić. NJemu to smeta, iako mu nije smetalo da prethodno drastično smanji penzije tim ljudima koji imaju više od 50.000 dinara, a da ih ni za dinar ne smanji onima koji imaju ispod 25.000 dinara.

Iako je ovakvo ponašanje države i potencijalno nezakonito i duboko nepravično, jer lekari, nastavnici, rudari, vatrogasci i policajci koji imaju penzije iznad 25.000 dinara zaslužuju da u starosti primaju onoliko novca koliko su tokom radnog veka zaradili, a ne da im ih neko proizvoljno smanjuje, ono je politički jako korisno. Jer, kako sam predsednik primećuje, „76 odsto penzionera ne bi ništa dobili“, a baš tih 76 odsto najstarijih su najverniji glasači vladajuće partije. Među njima je 61 odsto penzionera sa primanjima do 25.000 dinara, kojima bi penzije ovako ostale iste, i još 15-ak procenata onih sa penzijama do 30.000 koji bi dobili zanemarljivo povećanje. Jasno je da sa stanovišta političkog oportuniteta, nema nikakvog smisla žrtvovati 76 odsto glasova da bi eventualno dobili 24 odsto. Pa ipak, nekakvo rešenje će morati da se pronađe, jer je budžetski rizik isuviše veliki, a toga je izgleda svestan i sam predsednik.

„Ja sam uvek za zaštitu najsiromašnijih, ali, videćemo kako će vlada da odluči. Može da se napravi neka kombinacija u tome, da uradimo i jedno i drugo.“