Bugarska Folksvagenu daje 260 miliona evra, Vučić nudi više

Pored Turske, takmaci za fabriku koja bi pravila Škodu superb i VW pasat, kako navode neki od nemačkih specijalizovanih medija, bili su Bugarska, Rumunija i Srbija. Poslednjih dana zvaničnici sve tri zemlje su najavili obnavljanje pregovora i poboljšanje ponuda Folksvagenu.

Juče po podne ministar ekonomije i energetike Nemačke Peter Altmajer je došao u Srbiju, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio da će ponovo da pokuša da dovede Folksvagen u Srbiju.

„Obećao sam od početka da ćemo se boriti. Ove druge zemlje ne mogu da ponude subvencije koje mi možemo. Daćemo sve od sebe da dovedemo VW. Ali, ne bih da budim lažnu nadu. Borićemo se svim srcem, energijom i snagom“, rekao je Vučić uoči dolaska nemačkog ministra dodajući da je „nagrabusio Altmajer koliko ću da ga gnjavim oko Folksvagena“.

Prekjuče se pojavila informacija da će se i Hrvatska uključiti u privlačenje ove investicije i to posle posete ministra privrede Nemačke koji je juče došao u Beograd. U međuvremenu pojavili su se i neki detalji ponuda drugih zemalja, pa je tako objavljeno da je Bugarska udvostručila ponudu novčanih podsticaja sa 135 na 260 miliona evra.

Rosen Plevnelijev, član Bugarskog auto klastera i bivši predsednik ove zemlje, izjavio je da je Bugarska spremila „odličnu ponudu“ koja nudi najviše u okviru EU zakona, kao i da je zemlja spremna da izgradi infrastrukturu za električne automobile i da „podrži Folksvagen i dodatnom infrastrukturom i edukacijom“.

I iz Rumunije stiže vest da su inicirani novi razgovori sa Folksvagenom, ali bez preciziranja u vezi ponuda.

Međutim zanimljiva je tvrdnja kopredsednika Evropske zelene partije da je Erdogan obećao nemačkom autogigantu kupovinu 40.000 vozila godišnje za potrebe državne administracije u okviru ukupnog paketa podsticaja vrednog 400 miliona evra.

Plevnelijev tvrdi da je ukupno Turska obećala kupovinu 100.000 vozila u zamenu da Folksvagen otvori fabriku kapaciteta 300.000 vozila godišnje i da to nije u skladu sa EU pravilima o državnoj pomoći.

Božo Drašković, saradnik Instituta ekonomskih nauka, ističe da su teške reči koje predsednik koristi kada govori o investitorima, poput „moliću na kolenima“ ili „nagrabusiće koliko ću da ga gnjavim“ poruka za javnost, ali da ozbiljne kompanije donose investicione odluke na bazi temeljnih analiza.

„Analizira se tržište gde se investira, blizina inputa u krajnji proizvod, blizina tržišta i saobraćajna infrastruktura, stabilnost energetskog sistema, tržište radne snage i na kraju pogodnosti koje je država spremna da ponudi. Svaki investitor će prihvatiti podsticaje jer im to smanjuje troškove“, objašnjava Drašković.

Sigurno je da Folksvagen neće doći u Srbiju zbog tržišta, jer mi smo jako mali, ali recimo ako se ovde proizvode komponente to može biti faktor. Drašković ističe i da se često gleda pozicija zemlje u svetu, pa bi tako plus za Srbiju mogao biti eventualan bescarinski izvoz na tržište Evroazijske unije.

„Ono što je sigurno niko neće investirati u zemlju koja je politički nestabilna i to se analizira bar deset godina unapred“, napominje on.

Za LJubodraga Savića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Turska je i dalje favorit i pored ovog oklevanja, a u trojci Rumunija, Bugarska i Srbija mi stojimo najlošije jer nismo član EU.

„Nemamo šanse sa zemljama EU. Vučić je rekao da će odrešiti kesu i države to rade. Setite se samo kako je Obama išao u Saudijsku Arabiju da proda avione. Ali to nije odlučujuće. Ne može nemačka država da natera Folksvagen da pravi fabriku ako se njima to maksimalno ne isplati“, kaže Savić.

On je komentarišući ponudu Turske da kupi 100.000 vozila Folksvagena podsetio da smo i mi kada smo pokušavali da dovedemo Opel u Kragujevac pustili bescarinski uvoz 10.000 Opelovih automobila.

„Turska ima odličnu automobilsku industriju sa ogromnim kapacitetima. Imaju jeftinu radnu snagu, Erdogan je dao obećanja i veliko su tržište“, napominje on.

Folksvagen je već našao lokaciju fabrike blizu Izmira, a osnovao je i firmu koja je trebalo da ima kapital od 164 miliona dolara od čega je četvrtina već uplaćena.

S druge strane pak je pretnja ekonomskim sankcijama Turskoj od strane SAD zbog napada na Siriju, a suspendovani su trgovinski pregovori SAD i Turske koji utiču na izvoz robe od oko 100 miliona dolara godišnje, što sigurno ne doprinosi poziciji Turske.

Poznavaoci ove problematike smatraju, ne bez osnova, da su se Nemci letos, pri donošenju odluke o lokaciji svoje nove fabrike na Balkanu, uveliko rukovodili i geopolitičkim razlozima, zbog kojih, uostalom, sada odlažu njenu realizaciju. Turske prednosti su ne samo njeno, već još više tržišta njoj geografski, religijski i politički bliskih zemalja na Bliskom i Srednjem istoku, te arapskom svetu od nekoliko stotina miliona ljudi. U prilog ovome i tvrdnje da je na odluku o izboru Turske uticao i Katar, koji ima 17 odsto kapitala u najvećoj automobilskoj kompaniji na svetu.

S druge strane, u Srbiji se od proletos, kad je obznanjena Folksvagenova namera da će novu fabriku da gradi na Balkanu, do sada, ništa nije promenilo. Naprotiv, politička situacija je sve nestabilnija, korupcija na svim nivoima i u svim delatnostima narasli su i narastaju u meri da sve ozbiljnije počinju da ugrožavaju poslovanje privrede, tako da uslova za velike inostrane investicije, kakva bi bila ona Folksvagenova, u stvari ima sve manje.