„Od Minhena do Istanbula okolnim putem“: Šta za Srbiju znači ulazak Bugarske i Rumunije u Šengen?

Ove dve države su pristupile Evropskoj uniji (EU) 1. januara 2007. godine, čime je završen peti krug proširenja, a pristupne pregovore započeli su još 2000. godine. Međutim, propustile su šansu da sa prethodnih 10 zemalja u maju 2004. godine uđu u EU.

Isto tako, ove dve zemlje propsutile su priliku da 2011. godine uđu u Šengen, tačnije nisu primljene. Tada su Rumuniju i Bugarsku da uđu u bezvizni evropski prostor, sprečile Holandija i Finska, koje su se tome protivile. Na novu šansu, komšije su čekale 13 godina i sada su zvanično deo evropske Šengen zajednice.

Prema zvaničnoj definiciji Evropske komisije, Šengen garantuje slobodno kretanje za više od 450 miliona građana EU, zajedno sa državljanima koji nisu iz EU, a koji žive u EU ili posećuju EU kao turisti, studenti na razmeni ili u poslovne svrhe, odnosno svako ko je tu legalno prisutan.

„Šengenski prostor je jedini region na svetu gde je međusobno poverenje između susednih zemalja tako čvrsto uspostavljeno, a vrednost slobodnog kretanja toliko fundamentalna, da su njene članice preduzele korak da ukinu granične provere, obavezujući se da će podeliti i koristi i odgovornosti ove integracije“, objašnjeno je.

EU danas ima 27 država članica, dok Šengen broji 29 članica. Međutim, Irska i Kipar nisu članice Šengen zone, dok s druge strane jesu Island, Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn, koje nisu članice EU.

Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za Danas objašnjava da ulazak Bugarske i Rumunije u Šengen zonu donosi brojne prednosti za ove dve zemlje.

„Bugarska i Rumunija će ulaskom u Šengen omogućiti svojim građanima slobodnije kretanje unutar zone, što će značajno olakšati putovanja i komunikaciju sa ostatkom Evrope. Takođe, eliminacija graničnih kontrola prema drugim zemljama Šengena ubrzaće trgovinu i transport robe, čime će doprineti njihovom ekonomskom rastu“, ističe on.

Pored toga, kako dodaje, članstvo u Šengenu će pogodovati većem prilivu stranih investicija, podstaći razvoj turizma i dodatno učvrstiti njihovu poziciju unutar EU.

Srbija bi, kao država koja nije članica ni EU, ni Šengenske zone, mogla da pretrpi određene negativne posledice zbog ovakvog razvoja sitaucije, ali bi mogla i da profitira.

„Za Srbiju, koja još nije deo Šengena, ovaj proces može imati i negativne i pozitivne aspekte. Jedan od glavnih izazova biće potencijalno komplikovanija procedura za ulazak srpskih građana u Bugarsku i Rumuniju, uz veće gužve i duže čekanje na granicama“, ukazuje naš sagovornik.

Mijušković upozorava i da se očekuje da Bugarska i Rumunija, u skladu sa Šengenskim standardima, pooštre kontrolu svojih spoljnih granica.

„To bi moglo dodatno da oteža migracionu situaciju za Srbiju, koja se već suočava sa pritiskom kao tranzitna zemlja“, navodi on.

Ipak, postoje i značajni pozitivni efekti za Srbiju, kao tvrdi Mijušković to se posebno odnosi na domen transporta i trgovine.

„Bugarska i Rumunija će biti motivisane da unaprede svoju graničnu i transportnu infrastrukturu, što bi moglo ubrzati protok robe i smanjiti troškove logistike za srpske izvoznike“, smatra on.

Pored toga, Srbija bi mogla postati još važniji tranzitni koridor za trgovinu između EU i jugoistočne Evrope, veruje Mijušković.

„Time bi ojačala svoju ekonomsku poziciju u regionu. Zatim u oblasti turizma, blizina Šengenskih članica može motivisati veći broj stranih turista da, nakon posete Bugarskoj ili Rumuniji, produže putovanje i u Srbiju“, kaže naš sagovornik.

Još jedan poztivan efekat ulaska u Šengen ove dve zemlje, prema njegovom mišljenju, može biti dodatna motivacija za Srbiju da se približi ulasku u EU.

„Na širem planu, ulazak susednih zemalja u Šengen može poslužiti kao dodatni podsticaj Srbiji da ubrza evropske integracije i sprovede reforme potrebne za približavanje članstvu u EU. Dok će kratkoročni izazovi zahtevati prilagođavanje, dugoročno gledano, Srbija može značajno profitirati od ovih promena, posebno ako se strateški usmeri na jačanje regionalne saradnje i modernizaciju svojih kapaciteta“, naglašava Mijušković.

S druge strane, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević nije toliko optimističan.

Prema njegovom mišljenju, ovo bi moglo da ostavi Srbiju izvan ustaljenih tranzitnih putanja.

„Ulazak Bugarske i Rumunije u Šengen moglo bi da dovede do zaobilaženja transportnih ruta koje iz Zapadne Evrope vode prema Turskoj i Bliskom Istoku preko Srbije. Razlog je višednevno čekanje na granicama koje značajno poskupljuje troškove transporta i čine ga nepouzdanim“, upozorava on.

Radosavljević smatra da je okolni put sada isplativiji.

„Iako je put preko Srbije najbliži od, na primer, Minhena do Istanbula, okolni put preko Mađarske, Rumunije i Bugarske vremenski je sada kraći, ako se uračuna vreme izgubljeno čekanjem na granici. Ovo dalje za Srbiju može da znači gubitak prihoda od putarine i prodaje naftnih derivata. Ali ostaje da se vidi da li će se i u kom roku to desiti“, navodi on.

Štetu bi, kako smatra, mogli da pretrpe i pojedini domaći privrednici.

„Aposlutno će i oni biti pogođeni. Mada mislim da se to već desilo i da naši izvoznici već ispunjavaju potrebne standarde. Međutim, ono što bih ja očekivao jeste komplikovaniji ulazak u te zemlje za pravna lica“, zaključuje Radosavljević.