Bumerang efekat za dolar i jen

I dok je jedina sigurna opklada na nastavak visoke nestabilnosti, nalazimo se u neobičnoj situaciji gde su kratkoročni i dugoročni trendovi veoma različiti. Na kratak rok, jen i dolar i dalje osećaju korist od bega u sigurnost s obzirom na to da panični investitori traže mesto na kojem će se skriti. Jen i dolar su, takođe, pomognuti odlukama centralnih banaka drugih zemalja da smanjuju referentne kamatne stope ka nuli, što je teritorija koja je većokupirana od strane politike kursa za jen i dolar. Zato, iako SAD i Japan neće uskoro podizati kamatne stope, niže inostrane kamate i dalje čine da dolar i jen budu atraktivniji. Cene sirovina i dalje će biti niske zbog čega će vući naniže sirovinske valute i posebno jačati jen s obzirom na to da je resursima siromašni Japan veoma zavisan od uvoza sirovina. Normalno, kratkoročni i dugoročni trendovi deviznog kursa ciljaju u istom pravcu. Zaista, mnoga istraživanja pokazuju da je za većinu glavnih valuta najbolja prognoza kursa za sledeću nedelju, sledeći mesec ili čak sledeću godinu, jednostavno današnji devizni kurs. Ali, vremena su retko normalna. Finansijska kriza nameće stalan uzlazni pritisak na dolar zbog njegovog statusa sigurnog utočišta. Cene sirovina dostižu nove dubine. Ipak, finansijska kriza će se na kraju završiti, kao i globalna recesija. Nijedna od njih neće biti okončana uskoro, verovatno ne u narednih sedam do osam meseci, ako ne i duže. Međutim, kada dođe do normalnog privrednog rasta, nedavni trendovi, koji pomažu jačanje dolara i jena, nestaće. Možda će međunarodni investitori biti zahvalni Sjedinjenim Američkim Državama na agresivnim monetarnim i fiskalnim podsticajima, koji će biti dodatno ubrzani nakon što predsednik Barak Obama preuzme funkciju. Međutim, investitori će i dalje biti zabrinuti šta će se desiti kada se budu svodili računi. Mnoge zemlje u razvoju takođe će želeti da se uključe u kontracikličnu makroekonomsku politiku, ali one su sputane brigama o fiskalnoj održivosti i strahom od visoke inflacije. Evropska fiskalna politika ograničena je sporazumom iz Mastrihta dok je evropska monetarna politika jednoumno okrenuta cenovnoj stabilnosti. Istina, Kina, sa svojim velikim deviznim rezervama, ima mogućnosti da potroši na kontracikličnu makroekonomsku politiku više nego bilo ko. Ali, vlasti Kine znaju da je njihov znatno kontrolisani bankarski sistem ranjiv u vreme kada država nastavlja da se kreće ka postepenoj finansijskoj liberalizaciji, kao i da devizne rezerve mogu zatrebati za rekapitalizaciju. Zato verovatno nijedan region neće biti ekspanzivan kao američki. Za sada, globalni investitori ne mogu da pribave dovoljno obveznica SAD što pokazuju opadajuće kamatne stope na kratkoročne hartije. Međutim, veliki deo te potražnje motivisan je kratkoročnim, krizom podstaknutim, strahom. Kako se tržišta budu normalizovala, sigurno će investitori shvatiti da su SAD znatno povećale svoj dug u borbi sa ekonomskim padom, verovatno za nekoliko biliona dolara. U isto vreme, cene koje padaju danas (ili „deflacija“) na kraju će se pretvoriti u inflaciju kako agresivne monetarne olakšice budu uzimale danak na polju cenovne stabilnosti.

Kao što je poznato, neka od pomeranja najvećih valuta u proteklih nekoliko godina mogu se shvatiti kao normalizacija. Na bazi kupovne moći (sirova mera šta različite valute mogu da kupe od realnih dobara), evro je bio apsurdno precenjen kada je vredeo 1,60 dolara, kao što je jen bio apsurdno potcenjen kada je bilo potrebno 120 jena za dolar. Sirovinske valute morale su da padnu sa meteorskih visina. Zato, usklađivanja valuta iz prethodnih nekoliko godina su, u određenoj meri, dovela relativne domaće nivoe cena i devizne kurseve u bolju ravnotežu. Ali, do sada su devizni kursevi zemalja u razvoju, a još više sirovinskih valuta, verovatno prebacili najniži nivo na negativnoj strani. Na dugi rok, globalizacija i ekonomska konvergencija biće nastavljeni, a valute zemalja u razvoju i sirovinske valute moraće da ojačaju. U isto vreme, izgledi za veću inflaciju u SAD i značajno viši nivo javnog duga moraju se odraziti na dolar, kao što to čini i dalje zabrinjavajući trgovinski deficit. Što se tiče jena, on će takođe trpeti zbog stalnog rasta nivoa japanskog javnog duga, koji je većmeđu najvišima u svetu. Stalno slabljenje japanske ekonomije na kraju će pogoditi jen. Ako današnja konstelacija deviznih kurseva predstavlja obimno jačanje dolara i jena, posebno prema valutama zemalja u razvoju, kada će se situacija preokrenuti? Odgovor zavisi od toga kada će se finansijska kriza stišati, a taj trenutak je teško predvideti kao i devizne kurseve. Ali, doći će. Onda se pazite bumeranga dolara i jena.

Autor je profesor ekonomije na Harvard univerzitetu i bivši glavni ekonomista MMF