Bundesbanka još ne otpisuje keš: „Gotovina treba da postoji i u budućnosti“

Odgovor koji je dala Bundesbanka, centrlana banka Nemačke, je da neće, mada će se bezgotovinsko plaćanje sve više širiti.

Prema istraživanju instituta EHI iz Kelna, 2017. je u Nemačkoj 74 odsto kupovina u maloprodaji bilo plaćeno gotovinom, već 2021. je to bilo 58 odsto, a prošle godine je to palo na samo 37,5 odsto, a poseban podsticaj bezgotovinskom plaćanju dala je korona.

Međutim, nemačka Bundesbanka je u studiji „Gotovina budućnosti“ predstavila moguće scenarije kako bi se u budućnosti moglo odvijati plaćanje i dala podršku gotovini.

Prvi scenario je „hiperdigitalni svet plaćanja“ u kom je gotovina praktično nestala iz opticaja, jedva da se igde može i podići novac, niti se njime nešto može platiti. Čak i među poznanicima se novac prebacuje digitalno.

Druga vizija je „renesansa gotovine“ gde je ljudima postalo jasno da digitalni oblici plaćanja imaju i velikih nedostataka – zavisite od ispravnog uređaja i interneta, osetljivi ste na napade hakera, a lako se može znati tačno šta ste kupovali i gde ste bili – vaše privatnosti praktično više nema.

Predsednik Bundesbanke Burkhard Balc je svestan da je „svet novca u Nemačkoj i u Evropi u promenama“, ali kaže i da je dužnost centralne banke da zajamči nesmetan promet novca.

Svim centralnim bankama je gotovina poduhvat – treba štampati, ali onda i čuvati i od lopova i od vlage, glodara i svih mogućih nedaća. Onda su tu i falsifikatori, treba proveravati i menjati novac koji je dotrajao ili uništen…

A zapravo, sav novac koji „ima“ neka država ionako nikad nije potreban u papiru – štampa se tek deo imetka.

Balc govori o svojevrsnom paradoksu: Nemačka je prisiljena da štampa sve više novca jer očito mnogi ipak i velike iznose drže pod slamaricom.

Na početku emisije evra, Nemačka je štampala 165 milijardi evra, sad je to već gotovo 400 milijardi iako je gotovine u opticaju sve manje. No u načelu je i Balc zagovornik „hibridnog“ oblika: dobro je imati i digitalni i „pravi“ novac.

Posebno u kriznim situacijama nije loše imati i nešto gotovine u ruci i već ta količina novca pomaže stabilnosti čitavog sistema.

Tu je naravno i opasnost rušenja računarskih sistema, ali i činjenica da je nadzor digitalnog transfera veoma često negde u inostranstvu.

„Za nas kao Bundesbanku, ali i kao sistem evra, zato je potpuno jasno da gotovina treba da postoji i u budućnosti“, izjavio je Balz.

Tu ga usrdno podržava i Nils Nauhauzer, finansijski stručnjak Centra za zaštitu potrošača pokrajine Baden-Virtemberg. Kaže, ne samo da digitalnim plaćanjem ljudi otkrivaju mnogo o sebi i navikama, nego je i problem što svi ti podaci ostaju u virtuelnom svetu.

A kad na hiljade takvih podataka padne u pogrešne ruke, onda počinju prave muke. Osim toga, čini se lakšim plaćati karticom, dok u novčaniku odmah vidite da li je pun ili prazan. Ovaj stručnjak zato kaže da je prezaduženost mnogo lakša kod „nevidljivog“ novca.