Bura na svetskim finansijskim tržištima najavljuje usporavanje globalne ekonomije

U sredu je američki FED saopštio da povećava ključnu kamatnu stopu za celih 0,75 odsto, na 1,5 do 1,75 odsto. Tako nešto dešava se prvi put od 1994. godine.

Ljuti lek na ljutu ranu reklo bi se, pošto je majskih 8,6 odsto najviša inflacija u poslednjih 40 godina u Americi.

Finansijska tržišta taj dan su reagovala rastom, posebno američke berze, ali implikacije ovako velikog povećanja kamate brzo su procesuirane.

Posledica zaoštravanja monetarne politike je ekonomsko usporavanje, a priznanje DŽeroma Pauela, predsednika FED-a, da je sve teže postići tzv. „meko sletanje“, odnosno taman toliko usporavanje ekonomije da bi se zaustavio rast cena, a da se ne ode u recesiju, jer veliki broj faktora nad kojima centralna banka nema kontrolu, utiče na ekonomska kretanja i cene, mislići na cene energije i sirovina.

Analitičari očekuju još jedan rast kamata u julu, a neke projekcije pokazuju da većina učesnika sastanka FOMC (Komisija FED-a za operacije na otvorenom tržištu koja donosi odluke o kamatnoj stopi) očekuje da do kraja godine kamatna stopa stigne do tri, a dobar deo njih čak smatra da će ići do 3,375 odsto.

Već sutradan, indeks akcija listiranih na njujorškoj berzi Dau DŽons pao je za više od 700 poena, na ispod 30.000 što je najmanje od početka godine.

I drugi indeksi, kao što su Nasdak i S&P 500, završili su nedelju u minusu, a recimo S&P je od početka godine pao za 23 odsto što je najlošiji skor u poslednjih 60 godina.

Analitičari najveće investicione banke na svetu, JP Morgan, procenili su na osnovu cena akcija na berzi da su šanse za recesiju u SAD 85 odsto, dok su šanse za recesiju u Evropi 80 odsto.

„Vidimo povećanu zabrinutost zbog recesije među tržišnim učesnicima što može postati samoispunjujuće proročanstvo ako oni zbog toga počnu da smanjuju investicije i potrošnju“, poručilo je klijentima odeljenje ove banke zaduženo za strategiju dodajući i da je tržište zabrinuto zbog rizika da dođe do grešaka u ekonomskoj politici.

Kamatna stopa FED-a je možda i najvažnija kamata na svetu jer utiče na sve kamatne stope u dolarima koji služi kao svetska rezervna valuta.

Takođe, utiče na kretanje kapitala u svetu, odnosno rast kamatne stope na dolar po pravilu dovodi do odliva kapitala iz rastućih ekonomija ka Americi.

U četvrtak se Švajcarska centralna banka takođe odlučila na povećanje kamatne stope. Ovo povećanje, i to prvo posle 15 godina i za celu polovinu procentnog poena, iznenadilo je analitičare koji su očekivali rast kamate tek od septembra.

Tržišta su reagovala najvećim dnevnim jačanjem franka i prema dolaru i prema evru od 2015. godine kada je švajcarska centralna banka odlučila da „otkači“ svoju od evropske valute.

Ipak, referentna kamatna stopa je i dalje negativna, jer je povećana sa minus 0,75 na minus 0,25 odsto.

Još jedna velika centralna banka je prošle nedelje povećala kamatu. To je Banka Engleske koja je podigla kamatu sa jedan na 1,25 odsto.

Istovremeno je Banka Engleske saopštila svoju prognozu da će inflacija do kraja godine preskočiti devet odsto, a da će u oktobru dostići celih 11 odsto.

Pored standardnog obrazloženja rasta cena za kojim sve centralne banke posežu poslednjih meseci, poskupljenja energije i sirovina, BoE je istakla i uticaj domaće inflacije ukazujući da je bazna inflacija u Ujedinjenom kraljevstvu veća nego u SAD i evrozoni.

Neki analitičari ocenjuju da je povećanje kamata u SAD i UK učinilo recesiju izvesnom.

Na zapadu sve češće se u izjavama spominje reč stagflacija, skovana 1970-ih godina. To je prilično redak fenomen istovremene stagnacije privredne aktivnosti i zaposlenosti i rasta cena. Tada, kao i sada, okidač je bila energetska kriza, kada su arapske zemlje naglo povećale cenu nafte sa dva, tri na 12 dolara za barel.

Tada, 1973. godine, sa energetskom krizom poklopila se i odluka predsednika SAD Niksona da dolar napusti zlatni standard što je dodatno podstaklo cene.

Pedesetak godina kasnije u svetu se pojavila jedna nova valuta koja je trebalo da vrati ideju zdravog novca. Ta valuta je došla iz virtuelnog informatičkog sveta i nazvana je bitkoin. NJegove osobine, pre svega ograničena količina koja bi ga činila neinflatornim, kao i potpuna odvojenost i nezavisnost od centralnih banaka trebalo je da da sigurnost i stabilnost korisnicima.

Stabilnost sasvim sigurno nije bila osobina bitkoina, kao i nijedne druge kriptovalute od mnogih koje su došle iza njega, ali od novembra prošle godine do sada njegova vrednost se sunovratila. Sa rekordnih 67.000 dolara pao je na 19.000 izgubivši više od 70 odsto vrednosti. Na internetu se pojavila i sjajna šala „ovo je poslednja prilika da kupite bitkoin za više od 19.000 dolara“.

Bitkoin je tokom svoje kratke, ali burne istorije od 2009. godine imao dosta uspona i padova, čak i većih procentualno nego sada. Ovog puta neki drugi projekti, poput kriptovalute Luna koja je propala i odnela sa sobom 40 milijardi dolara vrednosti ili mreže Celzius, koja je nedavno samo zamrzla imovinu investitora vrednu 11 milijardi dolara ozbiljno je uzdrmala poverenje investitora.

A ispostavilo se i da bitkoin nije nikakvo sidro koje štiti vrednost novca, jer da je tako, baš sada u vreme globalne inflacije njegova vrednost bi bila stabilna ili čak rasla. Naprotiv, pokazalo se da su kriptovalute postale investiciona imovina čija je privlačnost u tome što donose zaradu samim rastom cene, a cena raste dok ulazi svež novac – nešto slično piramidalnoj Ponzi šemi.

Ipak, ne može se ni tvrditi da je bitkoin mrtav, jer je već nekoliko puta vaskrsao, pa ne bi bilo iznenađenje da izađe još jači i iz ove „kripto zime“.