„Bus plus“ karte validne do isteka važenja

Do promene kartice, kojom putnici u Beogradu plaćaju gradski prevoz, dolazi zbog toga što je ugovor o naplati karata, svojevremeno potpisan sa firmom „Apeks Solušn Tehnolodži“, koja je implementirala „Bus plus“ sistem, u međuvremenu istekao a za istu namenu je potpisan novi, sa firmom „Kentkart“.

Ta turska firma je inače vlasnik „Apeks Solušn Tehnolodži“ tako da naplata karata za javni prevoz u Beogradu u praksi ostaje u istim rukama.

Dok nadležni u Skupštini grada uvođenje „Beogradske kartice“ predstavljaju kao potez koji će građanima, njenom kupovinom, doneti brojne povlastice, stručna javnost pak smatra da je reč o pokušaju „rebrendiranja“ projekta koji se pokazao kao loš te da bi naplatu karata trebalo poveriti gradskom Sekretarijatu za javni prevoz.

U firmi „Kentkart“ za Danas objašnjavaju da sve „Bus plus“ kartice koje su izdate važe do isteka važnosti same kartice, odnosno, tri godine od kada je kartica izdata. To znači da će putnici i dalje moći da se voze i dopunjuju staru „Bus plus“ kartice i da ne moraju odmah da kupe novu „Beogradsku karticu“.

Ipak, oni koji to žele, već sada će moći da pazare novu karticu iako im stara „Bus plus“ karta još uvek nije istekla.

– Korisnicima nepersonalizovanih kartica, kupovinom nove kartice, prethodna će ostati važeča jer nije vezana za korisnika, i moći će teoretski da se koriste obe kartice, a korisnik će imati i mogućnost da prebaci sredstva sa stare na novu karticu ukoliko to želi. Kada je reč o korisnicima personalizovanih kartica, kupovinom nove, prethodna kartica će automatski prestati da važi jer su te kartice vezane za korisnika, i samo jedna kartica može biti važeća. Ukoliko korisnik ima upisanu mesečnu kartu u tekućem mesecu a ipak izvadi novu karticu, ima mogućnost da prebaci upisanu mesečnu kartu sa stare kartice na novu – ističu u firmi „Kentkart“.

Sve cene ostaju iste kao i dosad – kako personalizovane tako i nepersonalizovane koštaju 250 dinara.

– Nepersonalizovana kartica može da se kupi na bilo kom kiosku u celoj prodajnoj mreži i na teritoriji celog grada, na više od 1.500 prodajnih mesta. Korisnici personalizovane „Beogradske kartice“ mogu da je nabave na svim prodajnim mestima za izdavanje personalizovanih kartica kao i dosad – navode u firmi „Kentkart“.

Obe vrste kartica se mogu kupiti i dopunjavati na svim prodajnim mestima na kojima se to činilo i sa starom „Bus plus“ karticom.

– Građani koji poseduju personalizovanu karticu sa kupljenom mesečnom kartom za tekući mesec, od danas, moći će za samo jedan dinar da koriste termine za plivanje na zatvorenim bazenima gradskih sportskih centara „Tašmajdan“, „Milan Gale Muškatirović“, „Banjica“, „Vračar“ i „11. april“. To znači da svaki korisnik u toku jednog meseca za po jedan dinar može da iskoristi po termin na svakom od navedenih bazena, odnosno da dobije pet termina plivanja mesečno. Pored toga, obezbeđen je i popust za ulazak u Zoološki vrt gde je redovna cena karte 550 dinara, a uz personalizovanu „Beogradsku karticu“ sa uplaćenom mesečnom kartom za tekući mesec cena će biti 350 dinara. Od jeseni se planira i uključivanje muzeja u ovaj sistem, a postoji i plan da se uključe i bioskopi, pozorišta i druge institucije čiji je osnivač Grad Beograd – kažu u firmi „Kentkart“.

Dobrica Veselinović, iz pokreta „Ne davimo Beograd“ za Danas ističe da zamena kartica za javni prevoz ne samo da neće proizvesti nikakav pozitivan efekat već će stvoriti dodatne gubitke.

– Ništa se suštinski ne menja jer se sredstva od naplate karata i dalje kao profit odlivaju u džepove privatne firme. Takođe, davanje brojnih popusta za korisnike „Beogradske kartice“ oštetiće poslovanje gradskih preduzeća koja će po tom osnovu inkasirati manje novca. Shodno tome ne može se govoriti o nekakvim benefitima za javni interes zbog toga što je sistem naplate karata pogrešno formiran, odnosno prepušten privatniku. Umesto toga, naplatom karata u javnom prevozu bi trebalo da se bavi Grad Beograda, a na čemu insistiramo mi u pokretu „Ne davimo Beograd“ – objašnjava Veselinović.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović takođe smatra da je prepuštanje naplate karata za javni prevoz privatnoj firmi loše po interese Grada Beograda. Povlastice koje se nude kupovinom „Beogradske kartice“ vidi kao pokušaj da se popravi negativan imidž nastao nakon što je privatniku ustupljena naplata karata u javnom prevozu.

– Da je to loše po javni interes prepoznali su i građani, između ostalog kao nešto što omogućava i koruptivnost, i upravo je to razlog što postoji veliko nezadovoljstvo i neprihvatanje da privatna firma zarađuje od prodaje karata. Dok se god to ne promeni ne može se govoriti o valjanom načinu funkcionisanja sistema naplate i raspolaganja sredstvima inkasiranim od prodaje karata – zaključuje Pavlović.