Bušatlija: Zgradu Generalštaba ne poklanjati

„Postojala je inicijativa za vreme vlasti Vojislava Koštunice da se zgrada proda, sada je veliko pitanje da li se može naći kupac za nju, ali ni u kom slučaju ne treba je poklanjati“, rekao je Bušatlija za Betu.

Dodao je da bi se možda moglo uraditi ono što se svuda u svetu radi sa takvim zgradama, a to je da država nađe partnera koji bi finansirao obnovu, ali ne da ga subvencioniše ni na koji način, jer ako je pokloni i to je subvencija.

Trebalo bi, kako je rekao, tražiti partnera koji bi uneo finansije, a država bi na osnovu prenetih prava obnove ili gradnje, zemljišta i infrastrukture, možda mogla zadržati 20-30 odsto svojine.

U Srbiji međutim, prema njegovim rečima, nema ljudi koji bi znali da to realizuju, zapravo ima ljudi koji znaju to da urade, „ali nisu rado viđeni u upravljačkom delu države već 23 godine“.

„Nisam siguran da je sada bilo ko pokušao da dođe do nekoga ko bi kupio tu zgradu, pogotovu do nekoga ko bi bio partner, jer nema ljudi u vlasti koji znaju da pregovaraju o takvim projektima. To nisu bili ni Božidar Đelić, Mlađan Dinkić, niti su sada Siniša Mali, a ponajmanje ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, jer su neki od njih pregovarali sa Arapima, pa se vidi kako se završilo sa JAT-om, aerodromom…“, rekao je Bušatlija.

Dodao je da bi za pregovore o takvim projektima Srbija morala imati ljude koji su u „prvom redu“ i sreću se sa svetom bez obzira koji je svet, a da bivša i aktuelna vlast nisu znale da pregovaraju ni sa Kinezima, Arapima ili Zapdom.

„To je ozbiljan posao za koji su potrebni škola i iskustvo. Ova tehnička Vlada Srbije, praktično ne postoji i ne može da ovlasti Vesića za pregovore za zgradu Generalštaba. Ta Vlada u tom mandatu može samo da interveniše ako negde pukne cev ili padne dalekovod“, rekao je Bušatlija.

Naveo je da je zgrada Generštaba zapuštena, jer skoro 25 godina niko o njoj ne vodi računa, a „zgrade se moraju popravljati ili ako nisu za popravljanje treba ih srušiti“.

Priča da je ta zgrada zaštićena i da je od nacionalnog interesa, kako je naveo, nije baš takva kako se čuje. Prema njegovim rečima za vreme vlasti Vojislava Koštunice postojao je interes da se ta zgrada proda.

„Tada sam napravio predlog kako da se proda, ali vlast je očekivala da bi je mogla prodati za 40-50 miliona dolara da bi je kupac srušio i napravilo nešto drugo“, rekao je Bušatlija.

Naveo je da su njegove kalkulacije pokazivale da bi se prodajom prava na rušenje, eventualno na rekonstrukciju u tom trenutku moglo dobiti četiri-pet miliona dolara, možda i šest, ali nije nađen zajednički jezik.

Na pitanje da li je utvrđeno u čijem je vlasništvu ta zgrada Bušatlija je rekao da je zgrada bila državno vlasništvo, ali da posle dvadesetk godina „to više niko ne zna, jer su oni koji su bili na vlasti međusobno prebacivali imovinu jedni na druge da bi zadovoljili svoje interese“.

Teško je, kako je rekao, utvrditi ko je vlasnik, jer je zgrada građena novcem bivše federacije i „mogli bi Slovenci sutra da dođu i traže deo, mada to, verovatno neće uraditi, jer ima zgrada i u Sloveniji koje su finansirane iz federacije i nekako su to ‘isprebijali'“.

Što se tiče zaštite zgrade kao spomenika kulture to, kako je ocenio, nije neka jaka zaštita jer „aktuelna vlast preko noći uništava, stvarno istorijski značajne objekte, a ta zgrada Generlaštaba istorijski nije toliko značajna, više je čaršijska priča da podseća na kanjon Neretve, ali autor to nikada nije u projektu naznačio, niti postoji u dokumentaciji, što bi bilo uobičajeno“.

Bušatlija je rekao da kada je predlagao rešenje da je za tu zgradu bio zainteresovan lanac hotela „For sizons“, ali da je njegov predlog bio da se od celog bloka sa kućom akademije, gde je sada muzej ili nešto slično napravi hotel, jer su oni poznati po tome da istorijskie zgrade pretvaraju u hotele.

„Ako bi se posmatrao čitav blok zgrada pored Generalštaba ostao bi toranj i zgrada pored jer nisu oštećeni, a predlagao sam da se sruši zgrada preko puta Ministarstva inostranih poslova i napravi veliki poslovni centar i na njega nasloni hotel de luks sa pet zvezdica“, rekao je Bušatlija.

Istakao je da sada Srbija više nije ta kategorija društva gde dolaze originalni lanci, pa ni Hilton na Slaviji nije originalni, nego „franšiza iz druge ruke“.

„Takakav lanac kao što je ‘For sizons’ ne možemo više ni da sanjamo, pa je o hotelu besmisleno razmišljati, možda bi mogao da se napravi poslovno stambeni centar, što je sada uobičajena gradnja u Srbiji“, rekao je Bušatlija.

Lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je pre nekoliko dana da je Vlada Srbije ovlastila ministra Vesića da potpiše memorandum o razumevanju kojim se lokacija na kojima je bombardovana zgrada Generalštaba u centru Beograda „poklanja“ američkim ofšor firmama „Kushner Realty“ i „Atlantic Incubation Partners LLC“.

Vesić je u odgovoru naveo da ovlašćenje nije nikakva tajna već je doneto na javnoj sednici, a da „kada i ako na osnovu tog ovlašćenja bude potpisan memorandum ili neki drugi akt o tome, da će Vlada obavestiti javnost.

Vesić je istakao da su sve vlade u Srbiji od 2000. godine pokušavale da revitalizuju Generalštab, ali da to nijedna nije uspela.

„Da je to lako, verujem da bi to pre nas neka druga vlada uradila. Ali nije, pa je zapalo nama da rešimo i ovaj problem kao što gradimo auto-puteve i brze pruge jer drugi nisu znali. Ponosno ćemo objaviti kada i ako budemo pronašli partnera za kompleks zgrada Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu“, napisao je na Vesić na Fejzbuku.