Čadež: Ekonomska saradnja unutar regiona raste

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, rekao je da je politički sistem zasnovan na populističkim merama perpetuiranja unutrašnjeg konflikta i polarizaciji društva, ali da ekonomska saradnja unutar regiona raste, te da je svet biznisa „stvarni svet“ unutar kojeg je komunikacija na naprednom nivou.

Čadež je takođe izjavio da je pitanje inicijative Otvoreni Balkan politizovano, ali da se ona temelji na konkretnim merama, koje smatra ključnim za integraciju, a kao primer konkretnih mera EU kasnije u razgovoru naveo je liberalizaciju viza Zapadnog Balkana 2009. godine.

Jasna Jelisić, šefica grupe za stratešku komunikaciju na Zapadnom Balkanu unutar Evropske diplomatske službe u Briselu rekla je da je Evropska Unija otvorena za proširenje za zemlje-kandidatkinje koje ispune uslove pridruživanja. Proces pristupanja zemalja Zapadnog Balkana EU podrazumeva harmonizaciju zakonodanstva s onim unutar EU i ispunjenje Kopenhagenških kriterijuma koji su isti već 30 godina.

Ovi kriterijumi definišu da zemlje koje se pridružuju EU moraju biti funkcinalne demokratije, s tržišnom ekonomijom koja se može izneti sa snažnim ekonomijama EU i moraju imati kompetentnu administraciju koja će osigurati da zemlja može funkcionisati kao zemlja-članica, tj. nositi se s administrativnim obavezama koje članstvo u EU nosi. Proces pridruživanja se, dakle, može ubrzati, ali on ostaje meritokratski. To je ne samo u interesu Unije, koja je osnovana kao Unija demokratskih zemalja, nego je to pre svega u interesu građana zemlje koja se pridružuje Uniji, navela je Jelisić.

Nora Ahmetaj, direktorka Centra za istraživanje, dokumentaciju i publikaciju iz Prištine, naglasila je da su kritična masa i manipulacija problem za obe strane i da politička elita građane drži u konstantnim tenzijama i strahu. Govorila je o značaju suočavanja s prošlošću, kao i to da je među četiri grupe ispitanika – stanovnici pograničnih gradova, poslovna zajednica, nevladine organizacije i mediji – jedino poslovna zajednica zainteresovana za ideju pomirenja.

Na navode sagovornika o opadanju podrške pristupanju EU, Jelisić je objasnila da podrška nije opala svuda u regionu. U pojedinim delovima regiona, podrška pridruživanju ide i preko 80 posto. Podrška je značajna svuda gde lokalne vlasti i EU dobro dele odgovornost za komunikaciju o svojim odnosima i procesu proširenja. Isto je i unutar velikog broja postojećih članica gde EU beleži rast popularnosti, posebno uslovima velikih turbulencija, kakve su izazvali pandemija COVID 19 i agresija Rusije na Ukrainu. Jelisić je također istakla da je EU Unija demokratija i rad na očuvanju demokratskog sistema unutar članica jeste kontinuirani napor.

Ispunjavanje uslova za liberalizaciju viznog režima EU za građane regiona Jelisić je navela kao dobar primer onoga što se može postići kada postoji politička volja. Takvu političku volju treba demonstrirati i kod ostalih obaveza iz ovog procesa, kao što su vladavina prava i borba protiv korupcije.

Na konačno pitanje o pronalaženju izlaska iz zastoja u pristupanja Evropskoj Uniji, Marko Čadež izneo je tvrdnju da je Zapadni Balkan ekonomska regija sa mnogo problema, ali da on primećuje pravu spremnost da se nešto uradi. Naveo je da su nedavne scene sukoba demonstranata i KFOR-a u severnom delu Kosovske Mitrovice poslednje scene pre konačnog rešenja, odnosno poslednja faza pre promena, ali da svi na političkim pozicijama moraju biti spremni na rizik potencijalnog gubljenja narednih izbora.

Razgovor se završio rečima Seran Demiral, spisateljice za decu i docentkinje na katedri za sociologiju Arel Univerziteta u Istanbulu da su humanističke nauke važne za budućnost, te da su taktike odozdo prema gore ono što može osigurati EU integracije.

Autor je Teodora Jovanović