Čadež i Palmer: Jačanje ekomonskih integracija i saradnje

Kako se navodi u saopštenju, oni su u telefonskm razgovoru, zaključili da bi osnaživanju regionalnih i evropskih integracija i bržem oporavku privreda Zapadnog Balkana značajno doprinelo formiranje posebnog fonda kojim bi se podržale aktivnosti na jačanju saradnje u regionu, inicijativa je koju su sagovornici razmotrili u razgovoru.

„Problemi sa kojima se suočavju naše ekonomije tokom zdravstvene krize još više su dali na značaju projektu izgradnje zajedničkog regionalnog ekonomskog prostora, zasnovanog na slobodi kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala, i ukazali na potrebu da se on što pre realizuje kako bismo obezbedili što brži oporavak zapadnobalkanskih ekonomija“, kazao je Čadež.

On je dodao da su nove okolnosti dodatno ojačale svest o važnosti jačeg regionalnog povezivanja u narednom periodu, ali i potvrdile spremnost zapadnobalakanskih ekonomija da međusobno čvršće sarađuju.

Kako će ekonomski oporavak Zapadnog Balkana u velikoj meri zavisiti od oporavka EU, kao glavnog spoljnotrgovinskog partnera regiona sa kojim ostvaruje više od 70 odsto razmene, po rečima Čadeža, neophodno je da se što pre zeleni koridori Zapadnog Balkana povežu sa informacionim sistemom zelenih koridora Unije da bi se ubrzao protok robe iz regiona ka zemljama Evropske unije i obezbedilo nesmetano snabdevanje sirovinama i repromaterijalom iz evropskih zemalja.

„Složili smo se i da je predstojeći zagrebački samit o ZB prilika za konkretne dogovore lidera regiona o intenziviranju saradnje radi bržeg ekonomskog oporavka regiona i predstavljanje koncepta „inkluzivnog proširenja“ koje su privredne komore Zapadnog Balkana već u formi konkretnog predloga uputile Evropskoj komisiji“, napominje Čadež.

Čadež je Palmera upoznao i sa programom podrške privredi koji je Srbija donela radi otklanjanja ekonomskih posledica zdravstvene krize, planom za otvaranje i aktiviranje ekonomije kroz relaksaciju mera uvedenih radi zaštite stanovništa tokom vanrednog stanja.

Dodaje se da je on Palmera upoznao i sa odlukom Vlade donetom na inicijativu PKS, kojom je odobren izvoz u region drugima nedostajućih proizvoda kao što su pšenica i brašno.

Sagovornika je informisao da su srpski i kosovski privrednici, nakon ukidanja prištinskih taksi, obnovili poslovne odnose, da trgovina sada teče neometano, uz priznavanje dokumenata usaglašenih kroz Briselski proces.