Čadež na čelu odbora za digitalizaciju Evrokomore

To je najveća evropska poslovna mreža koja okuplja komore iz 43 zemlje i zastupa 20 miliona poslovnih ljudi. Čadež će tako biti prvi predstavnik komora Srbije i Zapadnog Balkana koji će voditi jedan odbor Evrokomora, navodi se u saopštenju.

Odluku Predsedništva saopštio je danas u Briselu Kristof Lajtl, prvi čovek austrijske i Evrokomora, na skupu  o budućnosti evropskih komora.

„Ovo je veliko  priznanje  pre svega za Privrednu  komoru Srbije, ali i za mene lično i najbolja potvrda da ono što radimo, posebno u oblasti digitalizacije komorskih usluga i podrške kompanijama da se digitalno transformišu, radimo u najboljem interesu naše privrede i na način na koji to čine komore najrazvijenijih zemalja, izjavio je Marko Čadež.

Kao predsednika Privredne komore Srbije, kaže, posebno ga je ohrabrila današnja diskusija o prioritetima Evrokomora u narednom periodu.

„Prioriteti koje smo upisali u našu agendu, poklapaju se sa viđenjem učesnika ovog  skupa o ključnim aktivnostima Evrokomora i evropskih komora pojedinačno u narednom periodu: od jačanja uloge komore u zastupanju privrede na nacionalnom i međunarodnom nivou, preko podrške kompanijama – članicama, kroz korisne servise i projekte, do edukacije i digitalizacije kao imperativa daljeg rasta i konkurentnosti čitave evropske privrede“, izjavio je Čadež.

Čadež je tokom dvodnevnog boravka Briselu, kao jedini predsednik komora Zapadnog Balkana, juče prisustvovao i radnom ručku Predsedništva Evrokomora, koje čine čelni ljudi najuticajnijih komora Evrope, sa  Johanesom Hanom, evropskim komesarom za proširenje, a  danas je razgovarao i sa  Kristijanom Danijelsonom, generalnim direktorom Direktorata Evropske komisije za susedsku politiku i pregovore o proširenju.

Kao predsednik PKS i predsednik Upravnog odbora Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke Čadež, u razgovorima sa evropskim zvaničnicima, ukazao je na potrebu i značaj jačanja pozicije i većeg uključivanja poslovne zajednice u realizaciju Strategije za Zapadni Balkan kroz projekte Komorskog investicionog foruma i  sprovođenje mera za stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta.

U ime poslovne zajednice regiona, sugerisao je da se, u procesu evropskih integracija, svaki napredak zapadnobalkanskih ekonomija u  harmonizovanju regulative i standarda i otklanjanju barijera  za više trgovine i investicija, nagradi aktiviranjem novih instrumenata podrške  rastu i razvoju privatnog sektora.

„Bolji pristup finansijama, snažnija podrška  razvoju preduzetništva i digitalnoj transformaciji, uvođenju dualnog obrazovanja, obezbeđivanje u pojedinim oblastima tretmana kakve imaju i kompanije EU, ne čekajući zatvaranje svih poglavlja, bio bi dodatni impuls našim privredama – ohrabrio bi poslovnu zajednicu Zapadnog Balkana na evropskom putu“, smatra Čadež.

Posebno je istakao značaj i ulogu zajedničke regionalne privredne komore u Trstu i njenih članica. Podrška EU i međunarodnih donatora realizaciji zajedničkih komorskih projekata, po njegovim rečima, doprineće  snaženju kapaciteta i jačanju konkurentnosti privreda Zapadnog Balkana, boljem povezivanju kompanija, unapređenju dijaloga  privatnog i javnog sektora radi otklanjanja prepreka međusobnom poslovanju, stvaranju zajedničkog tržišta i podsticajnijeg okruženja za  investiranje u regionu, navodi se u saopštenju.