Čadež: Optimizam privrednika u Srbiji raste

„Raste optimizam privrednika, iskazan većim pozitivnim očekivanjima od poslovanja u naredna tri meseca“, kazao je Čadež na predstavljanju obnovljene ankete PKS o konjukturi u prerađivačkoj industriji Srbije – „Barometar“, koja daje analizu trenutnog stanja u toj privrednoj grani, kao i tromesečna očekivanja privrednika.

On je istakao da anketirani privrednici u naredna tri meseca očekuju bolju prodaju na domaćem tržištu, uz zadržavanje nivoa prodaje na stranom tržištu, ali i veće korišćenje slobodnih proizvodnih kapacitete.

Kako je dodao, četvrtina anketiranih planira novo zapošljavanje u narednom tromesečju, dok više od trećine planira veći obim investicija u ovoj godinu u odnosu na prethodnu.

Prema rečima Čadeža, poslednjih pet godina značajno su se popravili pokazatelji trenutnog stanja u prerađivačkoj industriji, kao i tromesečnih očekivanja.

On je precizirao da je u tom periodu povećano prosečno korišćenje proizvodnih kapaciteta, broj zaposlenih, poboljšana je naplata potraživanja, smanjena su inflaciona očekivanja i rizici u poslovanju i planiraju.

„Kao ograničenja u poslovanju trećina anketiranih je navela regulativu, dok je oko 20 odsto ispitanih kao problem videlo nedostatak kadrova“, kazao je predsednik PKS.

On je ocenio da „Barometar“ može da pomogne PKS pri lakšem servisiraju privredu, kao i Vladi Srbiji da unapredi poslovnu klime.

Čadež je objasnio da će PKS kroz „Barometar“ raditi mecečno anketiranje reprezentativnog uzorka 150 kompanija, velikih i malih, privatnih i javnih iz svih segmenata prerađivačke industrije.

Kako je precizirao, „Barometar“ omogućava da se vidi analiza trenutnog stanja u sektoru privrede, mereno pokazateljima kao što su stepen iskorišćenosti kapaciteta, rast proizvodne aktivnosti, nivo zaliha, rast broja zaposlenih, ali i poslovna očekivanja privrednika u narednih tri meseca, kao što su prodaja na domaćem i stranom tržištu, očekivana kretanja cena gotovih proizvoda, broja zaposlenih ili rizici u poslovanje.

Naglasio je da je cilj te ankete da se što ranije utvrde kretanja i promene pokazatelja privrednih aktivnosti, koji bi mogli da ukažu na promenu trendova u domaćoj industriji i pre nego ih utvrdi zvanična statistika, kako bi rešavanje eventualnih problema u privredi mogle da krene što pre.

„Ideks poslovne klime rađen je po ugledu na metodologiju IFO instituta iz Minhena“, kazao je Čadež.

Autor Barometra Milan Kovač kazao je da je indikatror poslovne klime u „Barometru“ napravljen kao pojedinačni pokazatelj, koji bi trebalo da sliku o tome kakva su tromesečna očekivanja, ali i kakve su ocene o trenutnom stanju privrede.

„Indkator poslovne klime povećan je u odnosu na april i to kao posledica većih tromesečnih očekivanja i nešto nižih ocena trenutnog stanja u poslovanju“, kazao je on i dodao da je indikator poslovne klime u maju ostvario za 0,7 procentnih poena veću vrednost nego u aprilu.

Kovač je naveo i da je proizvodna aktivnost u prerađivačkoj industriji u maju bila veća nego u aprilu, odnosno da je na sličnom ili nešto nižem nivou u odnosu na maj prošle godine.

Istovremeno, prosečno korišćenje proizvodnih kapaciteta u maju je iznosilo 76,6 odsto i bilo je 2,4 procentna poena veće nego u aprilu.

„Pokazatelj očekivanje prodaje na domaćem tržištu u naredna tri meseca povećan je u odnosu na april, uz nepromenjen nivo očekivanja prodaje na stranom tržištu“, rekao je on i dodao da četvrtina anketiranih kompanija planira da poveća broj zaposlenih u naredna tri merseca.

Prema njegovim rečima, inflaciona očekivanja su ostala na niskom nivou, kao i pokazatelj opšteg nivoa rizika u poslovanju.

„Veće investicije u osnovna sredstva u odnosu na prošlu godinu planira 36 odsto anketiranih firmi, dok 5,2 odsto planira manji obim ulaganja“, kazao je Kovač.

Kao najveća ograničenja u poslovanju, kako je naglasio, približno trećina anketiranih firmi je istakla lošu regulativu, po petina je navela nedostatak kvalifikovanih radnika i monoplsko ponašanje, dok je oko 18 procenata istaklo nedostatak kredita, a oko devet odsto korupciju u poslovanju.