Čadež: Privrednici iz Srbije i Albanije spremni za promene

Takve forume više i ne organizujemo. Sada se trudimo da skup bude zaista novi početak u ekonomskim odnosima zemalja čije privrede spajamo, zato pažljivo planiramo faze u razvoju saradnje, biramo i pozivamo firme koje mogu da se spoje, imaju zajedničke interese i bolje šanse ako udružene nastupe na tržištu regiona ili dalje – kaže u razgovoru za Danas predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, najavljujući Poslovni forum Srbija – Albanija, koji se održava 14. oktobra u Nišu.

Javnost je malo iznenađena velikim interesovanjem koje među privrednicima vlada za ovaj skup, jer iako u regionu postoji relativno jaka razmena, ona je između Srbije i Albanije do sada bila gotovo simbolična.

– Tačno, ali interesovanje privrednika pokazuje da su spremni da to promene. Tako je za forum prijavljeno više od 300 učesnika, oko 160 naših i više od 50 albanskih preduzeća. Među njima su gotovo sve najveće kompanije iz obe zemlje, ali je zanimljivo da među učesnicima ima dosta malih i srednjih preduzeća, za koja ne očekujete da budu neka prva linija koja otvara ekonomsku saradnju. Ali, očigledno je došlo do prepoznavanja potencijala. A potencijal jeste ogroman. Kada pogledate samo brojke, videćete da se robna razmena svodi na nekih 110 miliona evra godišnje, što je zaista malo.

Zašto je do sada razmena bila tako skromna?

– To je, naravno, posledica političke klime, ali i toga da se nedovoljno poznajemo. Niti su srpske firme znale šta mogu da očekuju na tržištu Albanije, niti su albanske mogle da predvide šta traži tržište ovde, a još manje je mogao da se definiše interes za pokretanje zajedničkog posla. Međutim, stvari se menjaju. Ja sam u avgustu bio sa njihovim premijerom Edi Ramom, koji je uz premijera Aleksandra Vučića podržao ovaj forum. Oba premijera zaista su se založila da dobre kompanije krenu da se povezuju, da to ne bude samo forma, nego suštinska saradnja.

Koliko takvi projekti mogu da poprave političku klimu između dve zemlje?

– Tačno je da su politički odnosi dve zemlje bili u prošlosti opterećeni, ali u poslednje dve godine imamo stvarno poboljšanje i upravo to Forumu daje novi značaj. Naravno da privredne odnose ne možete da razvijate u politički nestabilnom okruženju, koliko god hteli da razdvojite državnu politiku od ekonomije, one jesu u nekom delu povezane. Mislim da su čelnici i u Beogradu i u Tirani prepoznali da je zajednički interes rad i ekonomske saradnja i da to gradi budućnost. I to je vidljivo u izjavama oba premijera. Imao sam priliku da promenu političke klime u korist privrede vidim i u Parizu i posebno u Beču gde se već osetio snažan napredak.

U kom smislu se ta promena odnosa u vrhu država osetila tokom organizacije Foruma?

– Bilo je jasno da se očekuje stvarna saradnja. Zato smo rekli da je skup u Nišu prvi korak, ali smo jasno videli i sve ostale poteze. Već znamo i drugi korak, kada će biti registrovana Srpsko-albanska privredna komora sa sedištem u Tirani, kao jedan nukleus koji treba da obezbediti kontinuitet u ekonomskoj saradnji. Ona će povezivati kompanije, pružati im potrebne usluge i pomoć i firmama koje žele da pronađu partnera u Srbiji i obrnuto. Već krajem novembra vodimo veliku privrednu delegaciju iz Srbije na njihov najveći privredni sajam. Dakle, imamo već niz isplaniranih koraka kako bi došli do jače i dinamičnije saradnje između dve zemlje.

Na Forumu u Nišu očekuje se da će direktorka Svetske banke za JIE Elen Goldstin predstaviti projekat podrške zajedničkom akcionom planu kojim će biti olakšane procedure u trgovini i transportu na teritoriji zapadnog Balkana. Da li projekat obuhvata i izgradnju autoputa od Niša do Prištine i dalje do Tirane i Drača?

– Da, između ostalog reč je i o podršci u segmentu infrastrukture, ali i drugim merama koje će olakšati trgovinu, poslovanje i međusobno povezivanje privreda Srbije i Albanije, ali i svih zemalja zapadnog Balkana. Podrška Svetske banke tim procesima koji jačaju ekonomije svih država ovog područja, najavljena je u okviru Berlinske inicijative na skupu u Parizu, a dva premijera, Rama i Vučić, istakli su taj predlog kao veoma važan za dalji razvoj regiona.

Kako očekujete da će se ostvariti kontakti privrednika na Forumu?

– Krenuli smo sa idejom da za početak izdvojimo neke sektore, ali ispostavilo se da nema oblasti iz koje nema prijavljenih kompanija. Firme učesnice dolaze iz agrobiznisa, energetike, hemijske industrije, metalske, građevinarstva, turizma, IT kreativne industrije, marketinga. I to nije samo formalno učešće, jer već imamo 250 ugovorenih B2B razgovora, što je i najkompleksniji deo organizacije.

Ovde ima jačih hotelijera zainteresovanih za ulaganje u albansku turističku ponudu. Postoji li procena kako bi bio prihvaćen kapital koji dolazi iz Srbije?

– Naši biznismeni iz tog sektora već su počeli razgovore i žele da se u Tirani organizuje sastanak na kome bi bili predstavljeni potencijali za investiranje u turizam, koji su zaista veliki. Kada sam poslednji put bio u Draču, razgovarao sam sa predsednikom privredne komore Albanije, zatim komore Tirane i sa predstavnikom našeg partnera u organizaciji ovog foruma, organizacije Biznis Albanija. Interesovanje za ulaganja u turizam je obostrano i već smo napravili početne dogovore za odlazak naših potencijalnih investitora.

Za sada, u robnoj razmeni dominiraju sirovine. Da li će biti mogućnosti da se to zameni proizvodima veće finalizacije?

– Naravno, zato i kažemo da postoje veliki potencijali. Trenutno jeste tako, ali je već vidljivo kako bi moglo dalje da se razvija. Ali, postoje i ideje koje smo razradili u pripremi ovog skupa, ne samo u trgovini, već i u, na primer, mlekarskoj industriji, gde su proizvođači iz obe zemlje počeli da razgovaraju o zajedničkom ulaganju, što je budućnost kojoj bi ceo region trebalo da teži. Ako se naprave dovoljno snažne integracije, holdinzi, oni bi mogli da izdrže utakmicu na bilo kom tržištu u svetu. A da bismo privrednicima to olakšali, pripremili smo dve brošure, jedna na albanskom o pravilima poslovanja u Srbiji, a druga na srpskom o uslovima u Albaniji.

PKS je u poslednje vreme počela intenzivnije da povezuje biznis iz drugih zemalja sa domaćim privrednicima. Koliko je taj mehanizam zajedničkih komora značajan za bolji poslovni okvir?

– On je ključan. Kapaciteti koje komore imaju u svom članstvu i mreža tih preduzeća, nisu ništa drugo nego platforme na kojima su povezane članice, različite industrije. Povezivanje tih platformi daje značajan rezultat. Mi imamo svakodnevnu vezu sa nemačkom, austrijskom i drugim komorama, što nam omogućava da brzo dođemo do saznanja šta koja firma može, šta joj je potrebno. Vrlo brzo možemo da dođemo do potencijala i do prilike da se kompanije povežu.

Da li su takvi sistemi komora u stanju da doprinesu usaglašavanju normative, jer su administrativne prepreke često najveći problem u privlačenju investitora.

– Tu komore igraju odlučujuću ulogu. Mi, na primer, sa komorom Kosova intenzivno i svakodnevno radimo na otklanjanju necarinskih barijera, usaglašavanju sertifikata, recimo veterinarskih, pojednostavljivanju carinskih procedura. To radimo i sa drugim komorama regiona. Dosta toga smo već postigli. O značaju tog procesa svedoči i činjenica da je u okviru Komorskog investicionog foruma (koji čine šest komora zapadnog Balkana, plus komore Hrvatske i Slovenije) od pet radnih grupa, jedna od najaktivnijih ona koja se bavi identifikacijom problema, otkrivanjem administrativnih barijera i predlaganjem rešenja kako da se te prepreke otklone, Svaka članica je dužna da obavesti svoju vladu o identifikovanom problemu. Uskoro ćemo predstaviti pregled barijera u regionu čije otklanjanje bi trebalo da podstakne i robnu razmenu i poslovnu saradnju.