„Ciroza, oštećenja pluća, odumiranje tkiva, pa čak i smrt“: Koji su razlozi za povlačenje čaja od srpske nane sa tržišta Hrvatske?

Evropski sistem za brzo uzbunjivanje u trgovini hranom (RASFF) objavio je na svom sajtu da pomenuti proizvod sadrži pirolizidin alkaloid (PA), koji može imati ozbiljne posledice po čovekovo zdravlje.

Naime, radi se o biljnim toksinima koji se nalaze u velikom broju biljnih vrsta, a koje pomenuti sastojak proizvode kako bi se „odbranile“ od biljojeda, i nalazi se u celoj biljci, ali im je najveća koncentracija u cvetu i semenu.

Kada je reč o hrani, još 2016. godine Hrvatska agencija za hranu objavila je naučni članak u kome se ukazuje da su glavni problem po pitanju ljudskog zdravlja PA-ovi koji kontaminiraju hranu koja ih prirodno ne sadrži. Takođe, u pomenutoj studiji istaknuto je da su upravo čajevi označeni kao prehrambeni proizvod koji bi mogao biti glavni izvor izloženosti ovim kontaminantima.

Naučnici su tada ukazali da kod akutne izloženosti, PA-ovi pri visokim dozama mogu dovesti do otkazivanja jetre, što može rezultirati i smrtnim ishodom.

Osim toga, eksperimenti na životinjama otkrili su kako neki od njih mogu biti genotoksični kancerogeni, te imati embriotoksične posledice, iako ne postoje konkretni dokazi o ovim štetnim delovanjima za ljude.

S tim u vezi, potencijalno veliki rizik navodi na pitanje ko je u Srbiji proizvodio spornu nanu, kao i to da li je biljka puna pirolizidinskih alkaloidia prisutna i u prodavnicama u našoj zemlji.

Na pomenuta pitanja ni Ministarstvo poljoprivrede, ni Ministarstvo trgovine niti Fitosanitarna inspekcija nisu odgovorili Danasu, dok u firmi koja je uvozila i pakovala čaj u Hrvatskoj kažu da ne mogu otkriti identitet dobavljača.

Kako za Danas kažu iz kompanije Agristar, hrvatsko tržište je sada bezbedno kada je reč o štetnom proizvodu, a upakovana roba ovog distributera se, kao što je navedeno na RASFF sajtu, ne prodaje van granica matične zemlje.

„Sporni čaj se ne distribuira nigde, osim na hrvatskom tržištu. Još prethodne nedelje je izdat nalog da se povuče iz trgovine“, pojašnjavaju iz Agristara.

Slađana Savić, asistentkinja Katedre za primenjenu hemiju Hemijskog fakulteta u Beogradu, govoreći o tome zašto PA može biti koban za ljude, ističe da pomenuta jedinjenja u svom sastavu imaju i azot, osim ugljenika i vodonika.

„Prirodno ih proizvode razne vrste gljiva, biljaka i životinja i pripadaju takozvanim sekundarnim metabolitima organizama. To su supstance koje nisu potrebne za rast, razvoj i reprodukciju, ali za određeni organizam predstavljaju specifičnu prednost u odnosu na konkurentne organizme. Oni im povećavaju mogućnost preživljavanja tako što negativno deluju na predatore“, kaže Savić.

Iz tog razloga je, kako pojašnjava, pitanje negativnog efekta alkaloida na organizme koji konzumiraju namirnice sa ovakvim supstancama – često pitanje doze.

„Ljudi su kroz istoriju naučili da koriste pojedine alkaloide, kao što su nikotin iz duvana ili teobromin iz čokolade. Danas se sve više lekova sintetiše u hemijskim laboratorijama po uzoru na alkaloide iz prirode“, ističe ova hemičarka, dodajući da preradom sirovina, uglavnom biljaka, PA mogu da se pronađu i u medu, mleku, jajima, ali i čajevima i biljnim začinima.

Savić naglašava da, kada je reč o ovim jedinjenima, postoji veza između toksičnog efekta i hemijske strukture, a jedan od pokazatelja da će određeni PA ispoljiti toksično, genotoksično i karcinogeno dejstvo su dvostruke veze u pirolizidinskom jezgru.

„Nuspojave su raznovrsne – bol u stomaku, otok, ciroza jetre, oštećenja pluća, odumiranje tkiva, pa čak i smrt. Zbog negativnih efekata po konzumente, Evropska medicinska agencija predložila je granične vrednosti PA za pojedine biljke koje se koriste kao biljni medicinski proizvodi“, zaključuje ona.

Sa druge strane, na internetu se može pronaći čitav spisak biljaka koje mogu sadržati data jedinjenja. Tako autori Kataloga biljnih vrsta koje sadrže otrovne materije pirilizidinskih alkaloida i tropanskih alkaloida, navode da se otrovne supstance mogu sadržati beli lopuh, volujak, resnik, žablja trava, volovsko oko i mnoge druge biljke.

„Mogu se naći i u hrani, odnosno u biljnim čajevima, zelenim čajevima i medu, a ako se javljaju u nezasićenim PA količinama i za decu i za zdravlje odraslih osoba, sa produženom konzumacijom, može biti preteće“, upozoravaju autori.

Podsećamo, ovo je jedan u nizu scenarija u kojima je hrana iz Srbije povučena sa tržišta Hrvatske. Sredinom novembra sa hrvatske granice vraćen je sirni namaz iz naše zemlje zbog prisustva aflatoksina, ali i karfiol zbog ostataka fluazifop pesticida. Početkom istog meseca u keksu je pronađen titanijum dioksid, zabranjen u EU zbog moguće genotoksičnosti.

Osim toga, krajem oktobra, vraćeni su i dodaci ishrani koji su okarakterisani kao potencijalno rizični, sa sadržajem „neovlašćenih supstanci“. Nešto ranije, sa hrvatske granice vraćene su i breskve u kojima je pronađeno više pesticida nego što je dozvoljeno.

Krajem avgusta, sa granice sa Hrvatskom, zbog ostataka pesticida hlorpirifosa i potencijalnog rizika po zdravlje, vraćene su i šljive iz Srbije. Mesec dana ranije, sa iste granice nazad je stigla pošiljka dimljenog lososa zbog bakterije koja izaziva listeriozu. Takođe, početkom tog meseca Srbiji je vraćen i tovar čipsa jer je sadržao visok nivo kancerogenog akrilamida.