CEFTA i dalje najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije, odmah iza EU

„Ukupna trgovina proizvodima je u poslednjih 10 godina porasla za 146 odsto, pri čemu je izvoz rastao brže sa 19,7 milijardi evra 2012. godine na 54,9 milijardi evra 2022. godine. To je rast od 178 odsto u ovom vremenskom periodu ili skoro 2,8 puta veći izvoz. Najznačajnija tržišta na koja CEFTA strane plasiraju svoje proizvode i usluge su EU i CEFTA, čime se postiže široka regionalna i međunarodna povezanost“, kazala je ona agenciji Beta. Prema njenim rečima, statistički podaci pokazuju i da je 2022. godine izvoz svih strana u okviru CEFTA iznosio 8,4 milijardi evra, što je 27 odsto više nego 2021. kada je bio 6,6 milijardi evra.

„Izvoz u CEFTA činio je 15,4 osto ukupnog izvoza Srbije u 2023. godini i predstavlja njeno najveće izvozno tržište posle EU, gde Srbija plasira 63,2 odsto od svog ukupnog izvoza. Za Srbiju CEFTA postaje ključno izvozno tržište, čak i nadmašujući izvoz u zemlje kao što je Nemačka. U 2022. godini izvoz u CEFTA-u bio je za 28 odsto veći od izvoza u Nemačku, dostižući iznos veći od četiri milijarde evra“, rekla je Gačević.

Kako je istakla, pored robne razmene, CEFTA postaje sve važnije tržište za usluge, pre svega za IT sektor, turizam i transport za sve CEFTA strane, uključujući Srbiju.

Precizirala je da je izvoz usluga Srbije u okviru CEFTA u 2022. godini iznosio 998 miliona evra i sa rastom od 63 odsto kada se poredi sa 2017. godinom i 114 odsto kada se poredi sa 2012. godinom.

Ona smatra da CEFTA ima ključnu ulogu u unapređenju inicijative za zajedničko regionalno tržište i negovanju bližih veza između ekonomija Zapadnog Balkana i tržišta EU.

Ukazala je da se sve veći značaj CEFTA-e može prikazati kroz benefite koje taj ugovor o slobodnoj trgovini donosi malim i srednjim kompanijama da prihvate izazov i prošire svoje poslovanje na druga tržišta koja su slična i po zahtevima koje treba da ispune, ali i po navikama i ukusima potrošača.

„Jedan broj njih nakon ovih tržišta uspeva da proširi svoje poslovanje i na EU tržište. Povezivanje sa zajedničkim tržištem EU i dodatna integracija u evropske lance snabdijevanja daće konačnu potvrdu značaja aktivnosti na olakšanju regionalne trgovine i pokazati da zajedničkim naporima možemo postići više“, naglasila je Gačević.

Ona je istakla i da CEFTA strane, uz tehničku podršku Sekretarijata, kontinuirano rade na jačanju i unapređenju CEFTA sporazuma.

Kako je dodala, trenutno su fokusu različite inicijative, u vezi sa primenom postojećeg Akcionog plana za uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta, a sve u cilju unapređenja trgovine, uvođenja EU standarda i stvaranja dobrog poslovnog okružnja u kome će kompanije jačati svoju konkurentost i biti spremne za uslove koji ih očekuju na EU terenu.

„Neki od ključnih prioriteta odnose se na unapređenje saradnje u carinskim pitanjima, smanjenje nivoa kontrola u trgovini voćem i povrćem, te pregovore za priznavanje rezultata testiranja električnih proizvoda, unapređenje pravila elektronske trgovine, priznavanje profesionalnih kvalifikacija za regulisane profesije, ukidanje radnih dozvola za privremeno obavljanje poslova u regionu, licenciranje turističkih agencija, te olakšavanje pružanja platnih usluga i obaveznog osiguranja za automobile“, kazala je Gačević.

Dodatno, radi se i na unapređenju zaštite prava intelektualne svojine, statistike, ali i digitalizaciji procedura uz pomoć Sistema za elektronsku razmenu podataka (SEED+), koji je ključan za sprovođenje inicijative Zeleni koridori i njeno proširenje na EU.

„Konačno, jedna on najvažnijih inicijativa vezana je za unapređenje pravila za rešavanje trgovinskih sporova. Najveći izazovi u narednom periodu svakako će biti jačanje konkurentnosti i implementacija dogovorenih odluka i mera, imajući u vidu da podrazumevaju ranu primenu EU pravila. S tim u vezi, naš zadatak će biti da pomognemo kompanijama i administracijama da unaprede svoje poslovanje, sa ciljem što uspešnijeg učešća na tržištima CEFTA-e i EU“, ukazala je Gačević.

Podsetila je da je osnovni cilj CEFTA sporazuma olakšanje trgovine proizvodima i uslugama, sa idejom da što veći broj raznovrsnijih i jeftinijih roba i usluga bude dostupan potrošačima.

Razvijena regionalna saradnja je i, kako je navela, jedan od preduslova i važna komponenta na putu pristupanja EU, a jedan od ciljeva CEFTA-e je da podrži strane na njihovom putu prema EU.

„Novi Plan rasta za Zapadni Balkan dodatno naglašava važnost regionalnih integracija u kontekstu pristupanja EU, potvrđujući ulogu CEFTA-e kao ključnog mehanizma za uspostavljanje Zajedničkog regionalnog tržišta“, kazala je Gačević.

To se posebno odnosi, kako je dodala, na mogućnost pristupa EU tržištu pre članstva u EU, kroz aktivnosti koje se odnose na olakšanje trgovine, smanjenje uticaja netarifnih mera, liberalizaciju sektora usluga i priznavanje profesionalnih kvalifikacija.

„Ponosno ističemo regionalnu inicijativu koja, svojim izuzetnim uspehom na regionalnom nivou, postala model za primenu i na saradnju sa EU. Konkretno, proširenje Zelenih koridora na članice EU predstavlja izuzetan primer uspeha regionalne saradnje, koja kroz CEFTA SEED sistem razmenu podataka olakšava trgovinske procedure i jača ekonomske veze između CEFTA-e i EU, što u krajnjem treba da dovede do smanjenja vremena čekanja i ubrzanje i pojednostavljenje procedura carinjenja“, rekla je v.d. direktora CEFTA Sekretarijata.

Precizirala je da je trenutno sedam odluka, koje su direktno vezane za trgovinske mere, i tri predloga za nova tela, potpuno spremno za usvajanje od strane Zajedničkog komiteta CEFTA, kao jedinog tela nadležnog za donošenje odluka i preporuka.

„U pitanju je nekoliko važnih dokumenata koji imaju za cilj da harmonizuju procedure, da ih digitalizuju i pojednostave ih prvenstveno putem priznavanja postupaka, rezultata testiranja, licenci i slično, sa ciljem smanjenja tročkova trgovine i jače integracije unutar regiona“, rekla je ona.

Objasnila je da se odluka o priznavanju ovlašćenih ekonomskih operatera odnosi na proširenje olakšica koje će nosioci AEO statusa (Authorised Economic Operator) u jednoj CEFTA strani uživati i u svim ostalim, bez dodatnih troškova.

„Paket od tri odluke, koje će pojednostaviti pravila za elektronsku trgovinu, doneće smanjenje troškova prodaje i kupovine putem interneta, uvođenje principa zajedničkog tržišta, usklađivanje pravila zaštite potrošača, praćenje tarifa za dostavu paketa i eliminisanje diskriminacije onlajn kupaca iz regiona“, dodala je ona.

Ukazala je i da će odluka o profesionalnim kvalifikacijama omogućiti njihovo priznavanje, čak i uz postojeće razlike, kako bi se podstaklo njihovo priznavanje i motivisalo na dalje obrazovanje i mobilnost.

„Odluka o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine će uspostaviti minimalne standard zaštite intelektualne svojine u trgovini, uzimajući u obzir praksu EU, u cilju jačanja inovacija i podrške kompanijama da zaštite svoje inovacije. Odluka o uspostavljanju elektronskog sistema za upravljanje rizicima će omogućiti razmenu informacija u cilju efikasnijeg upravljanja rizicima u carinjenju, ubrzanja i efikasnijeg sprovođenja procedura“, rekla je Gačević.

Ono po čemu su ove odluke posebno značajne, kako je naglasila, jeste i to što će biti osnov za proširenje benefita i na EU zemlje članice, u skladu sa EU novim Planom rasta za Zapadni Balkan.

„Ove godine, tokom predsedavanja Srbije, planiramo da okončamo još desetak aktivnosti“, rekla je Gačević.
Prema njenim rečima, svaka od tih mera donosi konkretne koristi za kompanije i generalno imaju za cilj da unaprede okruženje u kome kompanije posluju.
Ona smatra da u okviru CEFTA sporazuma postoji dodatni prostor za rast.

„Limitirani napredak u procesu regionalnih integracija treba posmatrati kao propustanje šanse za dodatni rast i razvoj. Odluke koje trenutno čekaju na usvajanje otvoriće taj dodatni potencijal, pružajući nove prilike kako za kompanije, tako i za potrošače. Imajući u vidu ohrabrujuće poruke sa Samita lidera Zapadnog Balkana, održanih u poslednjih nekoliko meseci, poslednja dva u Skoplju i Tirani, na kojima se govorilo o neophodnosti unapređenja ekonomske saradnje u kontekstu Berlinskog procesa, kao i činjenicu da regionalna saradnja predstavlja jedan od stubova Novog Plana rasta za Zapadni Balkan, verujemo da će se u narednom periodu poboljšati uslovi za rešavanje pitanja donošenja odluka u CEFTA-I“, kazala je Gačević.
Rukovodilac Grupe i Kontakt tačka za Sporazum CEFTA u Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine Srbije Ivan Marković potvrdio je da je CEFTA najvažniji trgovinski partner Srbije po ekonomskom rezultatu i da se u trgovini sa ugovornim stranama beleži konstanatan rast od stupanja na snagu sporazuma 2007. godine.

„U 2023. godini, Srbija je u razmeni sa CEFTA ostvarila suficit u iznosu od oko tri milijarde evra, pri čemu je izvoz, odnosno otprema, dostigao vrednost od oko 4,7 milijardi evra, a uvoz, odnosno doprema, vrednost od oko 1,7 milijardi evra. Treba imati u vidu da Srbija u razmeni sa EU i četiri najveća trgovinska partnera ostvaruje deficit i da je suficit sa CEFTA nešto veći od deficita sa EU“, rekao je on agenciji Beta.

Kako je precizirao, ukupna trgovinska razmena Srbije sa CEFTA tržištima je u 2023. godini iznosila oko 6,4 milijarde evra.

„Učešće CEFTA u trgovinskoj razmeni Srbije sa svetom bilo je oko 9,8 odsto, u izvozu oko 16,3 odsto, a u uvozu oko 4,7 odsto“, rekao je on.

Podsetio je i da je ukupna trgovina, sa 2,5 milijardi evra u 2007. godini, porasla na oko 6,4 milijarde evra u 2023. godini.

„U 2007. godini ostvarili smo suficit sa CEFTA od 1,1 milijardi evra, dok je u 2023. godini on dostigao oko tri milijarde evra“, istakao je Marković.

Prema njegovim rečima, najznačajniji trgovinski partneri Srbije u okviru CEFTA sporazuma su Bosna i Hercegovina (BiH), Crna Gora i Severna Makedonija.

„U 2023. godini izvoz u BiH je dostigao vrednost od oko 1,9 milijardi evra, dok je uvoz dostigao vrednost od oko jednu milijardu evra. Vrednost izvoza u Crnu Goru je dostigla oko 1,2 milijardi evra, dok je uvoz dostigao vrednost od oko 147 miliona evra. Izvoz u Severnu Makedoniju je dostigao vrednost od oko 956 miliona evra, dok je uvoz dostigao vrednost od oko 428 miliona evra“, naveo je Marković.

Prošle godine, kako je dodao, Srbije je na CEFTA tržišta najviše izvozila električnu energiju, u vrednosti od oko 362 miliona evra, proizvode od nafte i bitumenoznih mineral, za 230 miliona evra, kao i vodu i bezalkoholna pica, u vrednosti od 146 miliona evra.

Podsetio je da su konkretne koristi za privrednike od CEFTA sporazuma potpuna liberalizacija trgovine, odnosno uklanjanje carina na svu robu, olakšana procedura za kretanje robe između strana, CEFTA Zeleni koridori koji omogućavaju brži protok robe između Strana, SEED+ sistem kojim se elektronski razmenjuju dokumenti koji prate pošiljke robe, liberalizacija trgovine uslugama, uklanjanje necarinskih barijera trgovini koje su u poslednjih nekoliko godina praktično nestale.

Dodao je da su izuzetak necarinske barijere koje uvodi Privremene institucije samouptave u Prištini iz političkih razloga, a koje se rešavaju u okviru Briselskog dijaloga, a ne CEFTA.

Blokada donošenja novih odluka u okviru CEFTA je počela u julu 2021. nakon što zahtev Privremene institucije samouprave u Prištini za „priznavanje nezavisnosti“, odnosno nezavisno članstvo u CEFTA-i i izbacivanje UNMIK-a, nije usvojen na sastanku Zajedničkog komiteta CEFTA i još uvek traje.

„Blokada usvajanja novih odluka u CEFTA nije uticala na trgovinsku razmenu u okviru CEFTA“, kazao je on, navodeći da je u januaru ove godine minister unutrašnje i spoljne trgovine Srbije Tomislav Momirović o stavu Srbije i trenutnoj situaciji obavestio komesara za proširenje EU Olivera Varheljija, kao i da Srbija podržava donošenje novih odluka CEFTA-e i nastoji da nastavi rad na ekonomskim i trgovinskim pitanjima u okviru CEFTA-e.

Prema njegovim rečima, planovi i buduće aktivnosti vezani su za dalje olakšavanje kretanje robe, usluga, ljudi i kapitala, povezivanje CEFTA Zelenih koridora sa EU što bi dovelo do smanjenja kolona kamiona na prelazima sa EU.

„Posebno interesantno bi bilo ukidanje naplate administrativnih taksi na prelazima, što se pregovara u CEFTA što bi bila osnova za sličan korak sa EU. Ukidanje potrebe posedovanja zelenih kartona za osiguranje motornih vozila. Usaglašavanje novih aktivnosti koje će biti komplementarne sa EU Planom rasta za Zapadni Balkan“, kazao je Marković.

CEFTA je trgovinski sporazum između Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Moldavije, Crne Gore i Privremene administrativne misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa UN Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 koji je potpisan 2006. godine.

Bivše članice CEFTA-e su Poljska, Češka, Bugarska, Slovačka, Slovenija, Mađarska i Hrvatska, koje su isupile iz sporazuma nakon što su postale članice EU.