CEFTA: Kosovski potpis kamen spoticanja

Naime, svih šest članica CEFTA slažu se da sporazum mora da se produbi, definisano je i kako to treba uraditi, ali tu odluku sada moraju da ratifikuju njihovi parlamenti. Problem o kome se mnogo ne govori jeste ko će u ime Kosova staviti potpis na nova pravila. U vreme kada je CEFTA osnovana, za to područje saglasnost je dala administracija Unmika. Sada su se stvari malo promenile, i Kosovo zahteva da dokument verifikuje njihova skupština. Na manje više neposredan način, to bi bilo priznavanje državotvornosti, sa čime se Srbija ne slaže.

Ipak, da su promene neophodne slažu se svi. Ljajić je ukazao da je posle početnog napretka u međusobnoj trgovini zemalja članica, sada došla faza zastoja koja preti da uđe u regresiranje. Pojasnio je da zbog neusaglašenih procedura kamioni na graničnim prelazima čekaju i do 48 sati, da pri tom imaju opravdane i neopravdane troškove i nametnute takse, kao i da je ukupna šteta to što zemlje članice ne mogu da ostvare svoj izvozni potencijal.

U Privrednoj komori Srbije kažu za Danas da se očekivane promene odnose pre svega na primenu već usaglašenog dodatnog CEFTA protokola 5, o olakšavanju trgovine, čime bi se smanjila čekanja u carinskoj proceduri, uskladio rad graničnih službi i omogućilo međusobno priznavanje potvrda i sertifikata, a u krajnjem zbiru snizili izvozni troškovi. Protokol je usvojen, ali da bi počeo da se primenjuje moraju da ga ratifikuju najmanje tri CEFTA članice.

– U toku su i pregovori o Dodatnom protokolu 6, koji će omogućiti liberalizaciju trgovine uslugama i priznavanje profesionalnih kvalifikacija, odnosno razmenu kvalifikovanih kadrova u oblasti zdravstva, građevinarstva i profesionalnih usluga – kažu u PKS i dodaju da bi značajan korak u rešavanju sporova i otklanjanju barijera bilo prihvatanje inicijative Srbije da se promeni način glasanja isključivanjem iz odlučivanja učesnica u sporu, čime bi se izbegla blokada pri donošenju važnih odluka.

Prema rečima Predraga Bjelića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ovaj protokol, odnosno aneks Sporazuma na organima CEFTA usvojen je još pre dve godine i on je u potpunosti usaglašen sa linijom koju u međunarodnoj razmeni zastupa Svetska trgovinska organizacija. Neke od zemalja članica, poput Crne Gore i Makedonije, već ga i primenjuju u međusobnom trgovanju, ali zbog zastoja u ratifikaciji kod ostalih država CEFTA usaglašene odredbe ne mogu direktno da se primene.

– Postoji želja u zemljama članicama da se protok roba olakša, o tome svedoči nedavno u Trstu pokrenuta inicijativa da se intenzivira carinska saradnja među njima, čak se ozbiljno razmatra i predlog o stvaranju carinske unije, što mislim da nije realno u skorije vreme. Ipak, činjenica je da su produbljivanja CEFTA neophodna, pa su sledeći najavljeni potezi olakšavanje razmene u sferi usluga, radne snage, zatim i u priznavanju kvalifikacija – napominje Bjelić.

Dok se to ne desi, na godišnjem nivou zemlje članice gubiće i dalje po 26 miliona sati zbog čekanja kamiona na granici, prevoznici će plaćati oko 800 miliona evra za različite usluge na prelazima, a izvoz roba daleko je ispod mogućnosti. Ministar LJajić je čak naveo podatak da Albanija koristi svega 40 odsto potencijala, Makedonija i BiH čak samo trećinu, a izvoz Srbije za 27 odsto je manji nego što bi mogao. On je naveo i podatak MMF-a, prema kome region teže privlači investitore, pa je šest članica CEFTA imalo 3,5 puta manje ulaganja nego Mađarska, a 2,5 puta manje nego Češka.

Koliko se čeka

Prema podacima sa portala Autozona, juče su teretna vozila za izlaz iz Srbije na prelazu Batrovci čekala dva sata, na Horgošu sat i po, a na Preševu jedan sat. Za ulaz u Srbiju na istim lokacijama čekanje nije premašivalo 30 minuta. Međutim, merenje vremena vrši se od momenta kada vozač kamiona preda papire carinskoj službi, pa je stvarno vreme provedeno na granici daleko duže. Prevoznici godinama ukazuju na ovaj problem, u koji dodaju i cene privatizovanih parkinga kao i usluge koje su tokom čekanja prinuđeni da koriste.