CEFTA sporazum u raljama necarinskih barijera

Naime, poslovno udruženje Žitounija optužilo je, krajem februara, makedonske vlasti da su naknadno usvojenim merama učinili uvoz brašna iz Srbije „gotovo neisplativim“. Po novoj proceduri brašno se iz Srbije šalje u Makedoniju bez makedonskih markica. Tamo se potom skladišti, a tek posle fitosanitarnog pregleda uvoznik može da trebuje markice i da ih stavi na proizvod. problem je što ta procedura može da potraje i mesec dana, pa se makedonski uvoznici žale da im to značajno povećava troškove, čineći posao sa partnerima iz Srbije ekonomski neisplativim. Podaci govore da je zbog necarinskih barijera izvoz srpskog brašna u protekla dva meseca smanjen za 23 odsto. Zato je udruženje Žitounija podnelo inicijativu da se makedonskoj strani uvedu kontramere na neke, njima važne, proizvode.

Inače, spor u vezi sa izvozom brašna u Makedoniju nije od juče. Preciznije rečeno, i početkom 2016. godine Makedonija je, takoreći preko noći, zatražila od srpskih izvoznika obavezne analize za svaki kamion isporučenog brašna. Uvođenjem takvih propisa Makedonija je kršila načela CEFTA sporazuma, ali i pravila utvrđena bilateralnim sporazumom iz 2012. godine o međusobnom priznavanju sertifikata o kvalitetu, koje izdaju ovlašćene laboratorije u državi izvoznici hrane. I mada je 7. marta „postignut dogovor“ da Makedonija nastavi da uvozi brašno, bez uvođenja kontramera Srbije, stvari se, ipak, nisu pomerile s mrtve tačke, što jasno ukazuje na to da je makedonska vlada pod snažnim pritiskom mlinarskog lobija. Formiranjem ad hok radne grupe, koja će rešavati eventualne probleme u vezi sa izvozom robe preko graničnih prelaza dve države, načinjen je još jedan korak u pravcu rešavanja ovog problema. Cilj je da trgovinska razmena sa Makedonijom dostigne milijardu evra, ali jedan od preduslova zato je dosledno poštovanje CEFTA sporazuma. Podaci govore da je robna razmena Srbije i Makedonije u 2017. godini iznosila oko 767 miliona evra što je za 5,5 odsto više nego 2016.

Iz Ministarstva trgovine Srbije poručuju da su sa BiH postigli dogovor u vezi sa rešavanjem svih necarinskih barijera, ali da problemi i dalje ostaju sa Prištinom, i uvozom robe iz Srbije preko administrativnih prelaza. Da ovaj problem neće biti skoro rešen, potvrđuje i činjenica da UNMIK/Kosovo predsedava CEFTA u 2018, i da Priština nije spremna za razgovor sa Beogradom. Između Beograda i Prištine postoji čak 21 necarinska barijera, što ukazuje na to da je neophodno što pre menjati način rešavanja sporova u CEFTA. Da je reč o velikom problemu na to ukazuju podaci da kamioni na graničnim prelazima u Regionu čekaju, u proseku, 48 sati, zbog čega se godišnje izgubi 26 miliona sati. Osim toga, za plaćanje različitih usluga na graničnim prelazima, izdvoji se oko 800 miliona evra, što je jedan odsto BDP-a zemalja CEFTA. Zato su članice CEFTA usaglasile dodatni Protokol 5, koji bi trebalo da olakša međusobnu trgovinu, odnosno da isključi vancarinske barijere i da smanji vreme čekanja na granici. Problem je, međutim, što se Protokol još ne primenjuje, jer se kasni sa ratifikacijom tog dokumenta. O potpisivanju Protokola 6, kojim bi sve zemlje priznavale razna dokumenta, od sertifikata, preko radnih knjižica, do fitosanitarnih dokumenata, još nema saglasnosti.

Sve ukazuje na to da je zbog provokativnih odluka pojedinih vlada i uvođenja vancarinskih barijera u trgovini, CEFTA sporazum u krizi, dok je ideja o čvršćem ekonomskom povezivanju regiona Zapadnog Balkana na „klimavim nogama“. Da je reč o veoma važnom tržištu za Srbiju o tome svedoči i podatak da se u članice CEFTA izveze 30 odsto prehrambenih proizvoda (to je najveće tržište za naše proizvođače hrane posle EU, gde se izveze 60 odsto robe). Zato ne čudi što vancarinske barijere veoma pogađaju Srbiju i baš zbog toga što je veliki izvoznik, nije joj u interesu da po svaku cenu preduzima kontramere. S druge strane, od Mešovitog komiteta, kao centralnog organa CEFTA, očekuje da pronađe rešenje za sve sporne slučajeve u vezi sa vancarinskim barijerama, ali i da se potpišu obavezujući sporazumi. Predstavnici Srbije zalažu se i za promenu načina glasanja u CEFTA, i za uvođenje principa „konsenzus minus jedan“, čime bi se stavila tačka na dosadašnju praksu da jedna država blokira drugu prilikom glasanja o važnim sporazumima.

Moglo bi se, takođe, zaključiti da je zbog raznih vancarinskih barijera CEFTA sporazum ušao u fazu stagnacije, pa je potrebno napraviti korak napred u pravcu daljih ekonomskih integracija. U tom kontekstu treba pomenuti da Svetska banka priprema projekat kojim bi trebalo da se olakša trgovina na teritoriji Zapadnog Balkana i za njegovu primenu sada su veoma zainteresovane Srbija, Makedonija i Albanija. Sve se češće može čuti mišljenje da bi i Evropska unija morala aktivnije da se uključi u proces ekonomskih integracija ovog Regiona. S druge strane, inicijativu Srbije za čvršćim ekonomskim povezivanjem pojedini zvaničnici Zapadnog Balkana, posmatraju sa skepsom i kroz prizmu politike, strahujući da bi to mogla da bude neka zamena za evropske integracije. To, naravno, nije tačno. Ova inicijativa podrazumeva ekonomsko spajanje svih regionalnih kapaciteta, kako bi se stvorilo veće jedinstveno tržište što je veoma značajno za dolazak velikih investitora u ovaj deo Evrope. Ali sve dok politički upliv u funkcionisanje CEFTA sporazuma bude tako izražen, ne može se očekivati efikasno sprovođenje ideje o ekonomskom povezivanju regiona Zapadnog Balkana, što posebno šteti interesima Srbije, kao velikom izvozniku na to tržište.

Autor je ekonomista – naučni savetnik