Dok toplotni talasi jedan za drugim prže njive, voćnjake i povrtnjake sprema se jedna vruća i skupa jesen.
Već je vreme za spremanje zimnice, a po svoj prilici cene voća i povrća bi mogle da rastu umesto da padaju, zbog slabijeg roda.
Pred kraj avgusta kada bi trebalo paradajz da je najjeftiniji, na pijacama košta 200, 250 pa i 300 dinara. Crvene paprike za ajvar su preko 200 dinara, a osim visoke cene kvalitet voća i povrća na tezgama ovih dana, u najmanju ruku nije reprezentativan.
Ova suša otvorila je opet stare rane naše poljoprivrede. Već decenijama slušamo o tome kako se malo više od jedan odsto poljoprivrednih površina navodnjava, kako treba ulagati u melioraciju. Pre 10 godina tadašnja vlada je čak uzela i kredit od 100 miliona evra od UAE za navodnjavanje 100.000 hektara. Šta god da je urađeno s tim parama, sistemi za navodnjavanje nisu, jer je prema podacima RZS, prošle godine 5.000 hektara MANJE bilo pod sistemom navodnjavanja nego 2013. godine.
Tu se negde možda krije i odgovor na pitanje, kako je moguće da su u zemlji proizvođaču hrane, ali jednoj od najsiromašnijih u Evropi, cene hrane skoro na nivou proseka EU.
Prosečna plata u Srbiji je prošle godine bila polovina prosečne plate u EU. Cene hrane i pića u Srbiji su prošle godine bile svega četiri odsto manje od proseka EU.
Kvaka je u tome da hrana u Srbiji učestvuje sa skoro 35 odsto u potrošnji domaćinstava. U EU je ućešće hrane oko 20 odsto. To znači da skupoća osnovnih životnih namirnica mnogo više pogađa naše građane nego građane Unije.
Ovih dana premijer Srbije sastavlja radnu grupu u kojoj će biti i predstavnici NBS, ali i BIA, koja bi trebalo da utvrdi ko to diže cene i ko puni džepove na „dranju“ građana. Da li su to trgovci ili proizvođači ili neki posrednici ili pak ekonomska politika.
NBS bi mogla da pomogne oko ekonomske politike i kamatnih stopa, Komisija za zaštitu konkurencije ukoliko ima kartela na tržištu maloprodaje, ali šta bi bio zadatak BIA-e?
Možda bi mogli da se pozabave slučajevima o kojima se samo šuška, o nekim ljudima koji mogu da zadrže kamione sa robom na granici unedogled, jer im ne odgovara da im konkurencija obara cenu.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.