Čekajući „čuvarkuću“

„Srbija je izuzetno uspešno sprovela trogodišnji stend-baj aranžman iz predostrožnosti, nadmašivši mnoge od projektovanih makroekonomskih ciljeva i uspela je da se izvuče iz rupe“, izjavio je šef misije MMF-a za Srbiju i dodao da rukovodstvo Fonda koristi primer Srbije kao uspešan model za druge zemlje. Konstatovano je, međutim, da je uspešan završetak tog aranžmana samo prvi korak u izgradnji snažne i dinamične ekonomije koja će biti u stanju da se nadmeće na globalnom nivou. Posebna tema razgovora odnosila se na povećanje plata i penzija. Predstavnici MMF-a saglasili su se da u budžetu Srbije, zahvaljujući odličnim rezultatima od početka ove godine, ima prostora za tu intervenciju. Problem je, međutim, što nije bilo reči o ukidanju Zakon o privremenom smanjenju penzija, a to je preduslov za vraćanje primanja većini penzionera (njih oko 750.000) umanjenih za 20 do 25 odsto.

Fiskalna konsolidacija i makroekonomska stabilnost ostvareni su zahvaljujući tome što je visok budžetski deficit pretvoren u suficit, inflacija je stabilizovana na niskom nivou, a ostvaren je i napredak u rešavanju problematičnih kredita. Na kraju 2017. godine budžetski suficit iznosio je 1,2 odsto BDP-a, iako je bio planiran deficit od 1,7 odsto BDP-a. I javni dug ima silaznu putanju – na kraju 2017. iznosio je 61,5 odsto BDP-a, a u martu 2018. pao je na 57 odsto BDP-a (najniži nivo zabeležen je 2008. i iznosio je 28,3 odsto BDP-a, a najviši 2000. godine – 201,2 odsto). Sada predstoji reforma javnih preduzeća i rešavanje problema gubitaša u javnom sektoru. „Sektori kojima su najviše potrebne reforme su rudarski i petrohemijski kompleks. Reč je, pre svega o rudniku uglja Resavica, kao i o RTB Bor, Petrohemiji, MSK i Azotari. Neophodna je i reforma, ili privatizacija, nekoliko finansijskih institucija, poput Poštanske štedionice, Komercijalne banke i Dunav osiguranja“, navodi se u izveštaju MMF-a.

Naredni sastanak delegacije Srbije sa predstavnicima Fonda biće održan od 20. do 22. aprila u Vašingtonu, za vreme prolećnog zasedanja MMF-a i Svetske banke. Izvesno je, međutim, da u Vladi, čiji je cilj održavanje stabilnosti javnih finansija i još snažniji rast BDP-a, postoji raspoloženje da se saradnja sa Fondom nastavi kroz tzv. meki aranžman. Utoliko pre što se očekuje rast BDP-a od 3,5 odsto, baziran na dobrim rezultatima u poljoprivredi i energetici, a cilj je da u narednom periodu premaši četiri odsto. Za Srbiju je sada važno da dođe do tzv. investicionog rejtinga, što znači da bude prepoznata kao pouzdana investiciona destinacija. Zato je veoma važno da ekonomski program Vlade bude podržan tzv. Instrumentom za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument – PCI), odnosno nefinansijskim aranžmanom od dve do tri godine, koji je MMF uveo u julu 2017. Reč je o novom kontrolnom mehanizmu koji bi, prema oceni kreatora ekonomske politike, mogao da bude dobar modalitet buduće saradnje i podrške Srbiji. Program je, inače, namenjen zemljama kojima nije potrebna finansijska podrška, a koje su iskazale spremnost da potvrde privrženost reformskoj agendi, ili žele da koordiniraju finansijske linije drugih kreditora. Vlada smatra da bi novi program saradnje sa MMF-om, kroz Instrument za koordinaciju politike, omogućio Srbiji da lakše savlada izazove, sa kojima bi mogla da se suoči u narednom periodu.

PCI aranžman, ili „čuvarkuća“, kako su ga nazvali američki mediji, o kome Srbija želi da pregovara sa MMF-om, ima za cilj održavanje makroekonomske stabilnosti i može da traje maksimalno četiri godine. Savetodavne ili tehničke usluge MMF-a za ovaj aranžman su besplatne, a efekti aranžmana u praksi, odnosno prednosti i njegove mane, još nisu poznati, jer se primenjuje samo na Sejšelima i to od decembra 2017. godine. Program podrazumeva i da bi Srbija, u slučaju krize, imala lakši pristup sredstvima MMF-a. U slučaju nefinansijskog neobavezujućeg aranžmana, kakav je PCI, Fond nema neki finansijski motiv, za razliku od dosadašnjeg aranžmana, kada je naplatio oko dva miliona evra. Prema tome, moglo bi se konstatovati da se MMF-u „finansijski“ ne isplati da ulazi u nekakav neobavezujući aranžman sa Srbijom. Utoliko pre što je Srbija uspešno sprovela fiskalnu konsolidaciju i stabilizaciju i sada joj predstoje strukturne reforme. To dalje znači da Fond, koji ima mandat u sprovođenju stabilizacije, neće biti od pomoći kad je reč o realizaciji razvojnih projekata i reformi preduzeća. To je posao nekih drugih institucija, kao što su Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, ili Evropska investiciona banka. Nekako logično nameću se i pitanja: šta bi bili „kvantitativni kriterijumi izvršenja“ u tom novom aranžmanu sa MMF-om, kada je makroekonomska stabilnost već uspostavljena, kao i da li je došlo vreme da Vlada Srbije počne samostalno da vodi ekonomsku politiku, ili joj i dalje potreban kontrolor, koji će nadgledati trošenje novca iz državne kase i sprovođenje ekonomskih reformi?

Posle 2000. godine i obnavljanja članstva, Srbija je sklopila nekoliko kreditnih aranžmana sa MMF-om koji je, inače, za ovih 18 godina, nekoliko puta odlagao revizije aranžmana sa našom državom, zbog nepoštovanja dogovorenih budžetskih stavki i ekonomskih reformi. I većina stručne javnosti slaže s konstatacijom da novi finansijski aranžman sa Fondom nije potreban, već buduća saradnja trebalo da se svede samo na redovne konsultacije u okviru člana IV Statuta Fonda, koje se obavljaju sa svim članicama te finansijske organizacije. Nasuprot tome, zaključivanje bilo kakvog novog aranžmana sa MMF-om, značio bi da Srbija šalje poruku stranim kreditorima i investitorima da nema sopstveni kapacitet za sprovođenje ekonomskih reformi.

Autor je ekonomista – naučni savetnik