Cela Srbija 2016. radila samo za otplatu kamata

Ipak, Srbija se i dalje nalazi u zoni visokog rizika od krize javnog duga i to ne toliko zbog same visine javnog duga već zbog sposobnosti otplaćivanja. Udeo kamata na javni dug od preko tri odsto BDP-a je među najvećima u Evropi, računajući tu čak i prezaduženu Grčku. U 2016. godini sa 128 milijardi dinara ili 1,04 milijarde evra plaćenih samo za kamate ova stavka je bila jedna od najvećih u budžetu. A ove godine će još rasti. Prema Fiskalnoj strategiji u 2017. za kamate će biti plaćeno 134 milijarde dinara, a tek od 2018. počinje nominalno smanjenje, na 132,5 milijardi u 2018. i 127,7 milijardi dinara u 2019. godini.

U prošloj godini na kamate je otišlo 3,1 odsto BDP-a. Ako uzmemo u obzir da je ostvaren rast od 2,8 odsto, ispada da je cela Srbija prošlu godinu radila samo da otplati kamate na javni dug. Ovi rashodi spadaju u neproduktivne, a dodatna šteta je što velikim delom završavaju van zemlje, barem u onom delu u kome se odnose na otplatu inostranog duga.

Kamate su postale jedna od najvećih rashodnih stavki u budžetu, tačnije treća po veličini iza rashoda za plate i transfera za penzije. Celokupna budžetska izdvajanja za socijalnu zaštitu u budžetu za ovu godinu iznose 115,6 milijardi dinara, dok će za kamate biti plaćeno 134 milijarde dinara.

Druga značajna stavka u budžetu od koje u velikoj meri zavisi i privredni rast su kapitalni rashodi i za njih će u ovoj godini biti izdvojeno čak 40 milijardi dinara manje nego za kamate. Takođe, sve subvencije za privredu i poljoprivredu, za podsticaje raznim sektorima biće 50 milijardi dinara manje od onoga što ćemo platiti samo za kamate. Takođe kamate će više nego dvostruko nadmašiti izdvajanja za Ministarstvo odbrane i nešto manje nego duplo troškove države za osnovno obrazovanje.

Prema podacima Eurostata po ovom pitanju u EU (u 2015. godini s obzirom da nema zvaničnih podataka za 2016) samo su lošije zemlje PIGS (Portugal, Italija, Grčka, Irska) pojačani za Hrvatsku i Mađarsku uz napomenu da iza ovih zemalja ipak stoje EU i ECB, a Srbija je prepuštena sebi.

Srbija je došla u ovu situaciju tako što je svetsku ekonomsku krizu dočekala sa relativno niskim javnim dugom od 8,8 milijardi evra na kraju 2008, što je bilo 28,3 odsto BDP-a, ali uz kombinaciju velikih budžetskih deficita i recesiju dug se za četiri godine udvostručio na 17,7 milijardi evra (56,2 odsto BDP-a) na kraju 2012. godine. Upravo ogromno zaduživanje bilo je jedan od katalizatora na izborima 2012. godine na kojima je vlada premijera Mirka Cvetkovića izgubila poverenje i zamenjena vladom SNS-a i SPS-a na čelu sa Ivicom Dačićem.

Međutim, i u naredne tri godine nastavljeno je zaduživanje za u proseku po dve milijarde evra godišnje, da bi 2015. godinu završili sa dugom od 24,82 milijarde evra (74,7 odsto BDP-a).

Ono što je razlikovalo zaduživanje vlade Mirka Cvetkovića, od Dačićeve, a posebno od vlade Aleksandra Vučića je cena tog zaduživanja. Kamatne stope na obveznice u dinarima u 2016. godini bile su oko tri puta manje nego 2009. godine, a kod obveznica u evrima cena zaduživanja bila je čak pet puta manja.

Tako je 2009. godine prosečna kamatna stopa na jednogodišnje dinarske državne obveznice bila 11,86 odsto, da bi 2012. godine skočila na čak 13 odsto. Od tada kreće pad kamatnih stopa na ispod 10 odsto u 2013, pa na 8,5 odsto u 2014, šest odsto u 2015. godini i 3,87 odsto u 2016. godini.

Kada se radi o jednogodišnjim obveznicama u evrima, kamatna stopa je pala sa šest odsto 2012. na 0,9 odsto u prošloj godini.

Zasluge za ovakav pad kamatnih stopa pripadaju više Evropskoj centralnoj banci nego ekonomskoj politici srpskih vlasti. Prvo kriza i strah od deflacije, a zatim odluka o kvantitativnim olakšicama ili drugim rečima štampanju para ECB oborila je kamatne stope na evro tako da se danas Nemačka na primer zadužuje po negativnim kamatama. Drugim rečima, investitori kupuju nemačke obveznice iako znaju da će za 10 godina dobiti nazad manje novca nego što su uložili. Euribor, referentna kamatna stopa za evro je 2008. godine dostizala blizu pet odsto da bi se danas nalazila u negativnoj zoni minus 0,3 odsto.