Cena bitkoina skočila nakon Bajdenove direktive o kriptovalutama

Cena bitkoina je porasla nakon što je Bajden 10. marta potpisao izvršnu naredbu koja zahteva od vladinih agencija da procene prednosti i rizike stvaranja digitalnog dolara centralne banke i drugih problema s kriptovalutama, piše Rojters.

Bajdenov nalog zahtevaće od Ministarstva finansija, Ministarstva trgovine i drugih ključnih agencija da pripreme izveštaje o „budućnosti novca“ i ulozi koju će imati kriptovalute, ističe Rojters i dodaje da direktiva povećava mogućnost prihvatanja virtuelnih valuta u američki finansijski sistem.

Stručnjaci smatraju da je uspostavljanje regulatornog okvira za digitalnu imovinu neophodno radi suzbijanja nezakonitog finansiranja i sprečavanja rizika po finansijsku stabilnost i nacionalnu sigurnost.

Bela kuća je prošle godine saopštila da razmatra široki nadzor tržišta kriptovaluta kako bi pokušala da reši sve veći problem pretnji ransomvera (ransomware) i drugih vrsta sajber kriminala.

Bitkoin je 10. marta porastao za 9,1 odsto na 42.280 dolara i na putu je da postigne najveći postotni dobitak od 28. februara.

Skok bitkoina usred naglog rasta vrednosti digitalnih tokena, podstaknut je optimizmom u vezi s američkom revizijom kripto nadzora koju je ministarka finansija SAD Dženet Jelen nazvala „istorijskom“, piše Blumberg.

Jelen je pohvalila Bajdenovu direktivu rekavši da time postiže pravi balans između podsticanja inovacija i rješavanja potencijalnih rizika. To je, ukazuje Blumberg, podstaklo raspoloženje u industriji koja je dugo tražila bolji regulatorni pravac.

„Godinama je kripto tržište ometano nedostatkom regulatorne jasnoće u SAD“, rekao je Hejden Hjuz , glavni izvršni direktor trgovačke platforme društvenih medija Alfa impact naglasivši da „ako se donesu jasne smernice, ovo bi mogao biti prelomni trenutak za industriju“.

Izvršna naredba predsednika Bajdena, dodaje Blumberg, nalaže vladinim agencijama da detaljnije istraže brojne teme te poziva na izradu studija i preporuka za politiku o pitanjima koja se kreću od zaštite potrošača do klimatskih promjena.

Zvaničnici će takođe morati da razviju okvir za saradnju s međunarodnim partnerima na postavljanju standarda za digitalnu imovinu.

Agencije će imati rok od 90 dana do godinu dana da završe izveštaje, u zavisnosti od problema, nakon čega će administracija, kako je saopštila, brzo sprovesti preporuke.

Kripto tržište je preko noći saznalo za dugo očekivanu Bajdenovu izvršnu naredbu koju je potpisao u sredu 10. marta, nakon što je Ministarstvo finansija dan ranije slučajno objavilo izjavu u kojoj se pozdravlja Bajdenov potez i u kojem su unapred objavljeni pojedini detalji, ističe Si-En-Bi-Si (CNBC).

Važan deo Bajdenove direktive je zaštita potrošača, ističe američki televizijski kanal, dodajući da je do sada zabeleženo bezbroj priča o investitorima koji su pali na kripto prevare ili su izgubili ogromne sume novca putem sajber napada na berze ili same korisnike. Bajdenova administracija želi da regulatori „osiguraju dovoljan nadzor i zaštitu od bilo kakvih sistemskih finansijskih rizika koje predstavljaju digitalna sredstva“.

Još jedna oblast na koju se fokusira Bajdenova izvršna naredba su klimatske promjene kako bi vlada proučila načine da kripto inovacije učini „odgovornijim“, smanjujući sve negativne klimatske uticaje naročito jer kriptorudarenje zahtijeva više kompjuterske snage. To je, dodaje CNBC, izazvalo alarm za kreatore politike širom svijeta, a Kina je prošle godine čak potpuno zabranila rudarenje kriptovaluta, što je dovelo do egzodusa kripto rudara u SAD i druge zemlje, poput Kazahstana.

Bijela kuća se direktivom također fokusira na davanje konkurentske prednosti Sjedinjenim Državama u odnosu na druge zemlje, što je posebno značajno sada kada je Kina zabranila kriptovalute. Bajden je zadužio Ministarstvo trgovine da „uspostavi okvire za podsticanje konkurentnosti i vodstva SAD u tehnologiji digitalne imovine te iskorištavanje tehnologije“.

Konačno, naglašava CNBC, Bajdenova administracija također želi istražiti digitalnu verziju dolara. Američke Federalne rezerve su prošle godine započele rad na istraživanju potencijalnog izdavanja digitalnog dolara. Centralna banka objavila je dugo očekivani izvještaj s detaljima o prednostima i nedostacima takvog virtuelnog novca, ali još nije zauzela stav o tome misli li da bi ga SAD trebao izdati.

Bajdenova izvršna naredba za sveobuhvatnu reviziju vladinog pristupa kriptovalutama ima za cilj da osigura poziciju nacije kao lidera u industriji koja se brzo razvija, uz smanjenje rizika za potrošače i sam finansijski sistem, ukazuje Vašington post.

Ruska invazija na Ukrajinu izoštrila je fokus Vašingtona na prednosti ali i opasnosti od digitalne valute, ističe list. Od početka rata prikupljeno je na desetine miliona dolara u kriptovalutama kao donacije za Ukrajinu. U međuvremenu, neki kreatori američke politike izrazili su zabrinutost u vezi s mogućnošću da Rusija iskoristi kriptovalute da bi izbegla sankcije, mada drugi smatraju da je to neisplativa opcija.

Revizija američke vlade u pristupu kriptovalutama mogla bi, ukazuje Vašington post, rezultirati boljim regulatornim odgovorom na porast digitalne imovine na globalnom tržištu koje se sada procenjuje na skoro dve hiljade milijardi dolara.

Dok čelnici industrije pozdravljaju naredbu Bele kuće kao pobedu za sektor, američki zvaničnici smatraju da će naredba i posao koji sledi „ojačati liderstvo SAD u globalnom finansijskom sistemu i zaštititi dugoročnu efikasnost kritičnih instrumenata nacionalne bezbednosti kao što su sankcije i okviri protiv pranja novca“.

Dok zagovornici kriptovaluta pozdravljaju Bajdenovu naredbu i njeno priznanje pozitivnih elemenata industrije, kripto skeptici vide izvršnu naredbu kao korak unazad u procesu njene regulacije, ukazuje Volstrit džurnal.

Kripto industrija u SAD je tokom prošle godine vodila intenzivnu kampanju lobiranja kako bi sprečila agresivniju regulaciju digitalne imovine, ističe list ukazujući na ovosedmični izveštaj organizacije za zaštitu potrošača Pablik sitizen koji navodi da se broj lobista za kriptovalute gotovo utrostručio poslednjih godina, sa 115 u 2018. godini na 320 u 2021.

Troškovi sektora za lobiranje, navodi se u izveštaju, porasli su sa 2,2 miliona na devet miliona dolara. Industrijski lobisti kažu da bi gruba regulacija rizikovala da potisne veći dio tržišta kriptovaluta u inostranstvo.

S druge strane, dodaje Volstrit džurnal, finansijski regulatori već godinama proučavaju kriptovalute. Mreža za sprovođenje finansijskog kriminala Ministarstva finansija izdala je smernice 2014. o sistemima plaćanja kriptovalutama. Komisija za hartije od vrednosti je preduzela niz prinudnih radnji protiv pojedinaca i entiteta u sektoru, dok je Komisija za trgovinu robnim fjučersima pokrenula inicijativu za proučavanje kriptovaluta i drugih tehnoloških inovacija 2017.

Pojedini stručnjaci tvrde da su se učesnici na tržištu nadali konkretnijem pravcu i političkim odlukama a ne direktivi koja zahteva istraživanje, procenu i koordinaciju u određenim rokovima, dok se investitori brinu da će izvršna naredba pod nazivom „Obezbeđivanje odgovornog razvoja digitalne imovine“ dati priliku da se razvodne postojeći propisi.