Zahtev mlinara da ih država obešteti zbog ograničenja cena brašna „bez ekonomske logike“: Stručnjaci podeljeni oko produženja Uredbe

Zahtev mlinara da im država isplati naknadu se pak zasniva na tvrdnji da zbog uredbe o ograničenju cena brašna gube pet dinara po kilogramskom pakovanju za tip 400 i tip 500.

– Vlada Srbije je u septembru prošle godine dopunila uredbu kojom je propisala za oko 25 dinara manje proizvođačke i maloprodajne cene brašna tipa 400 i 500, u pakovanju od kilogram, sa obrazloženjem da je pala cena pšenice – izjavio je Zdravko Šajatović, direktor Udruženja mlinarske, pekarske i testeničarske industrije Srbije.

Prozvođačka cena kilograma brašna tipa 500 smanjena je sa 65 dinara na 40,9 dinara, a za tip 400 sa 70 dinara, na 45 dinara.

Uredba sadrži i kaznene odredbe, a one su zabrana rada mlina od šest meseci do godinu dana i novčane kazne za pravno i odgovorno lice.

Mlinari su zahtev za nadoknadu gubitaka Vladi Srbije uputili u oktobru, intervenisali u novembru i više puta u telefonskim razgovorima sa nadležnima u Ministarstvu poljoprivrede tražili da im se nadoknadi gubitak od ukupno 40 miliona dinara za oktobar, novembar i decembar prošle godine, ali se, kako je rekao Šajatović, taj zahtev ignoriše.

Uskoro će uputiti i zahtev za kompenzaciju za januar i februar, s obzirom da smanjenje cena važi do kraja februara, pod uslovom da se ne produži.

Prema Zakonu o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda „vanredne interventne mere sprovode se radi efikasnog i pravovremenog sprečavanja, odnosno otklanjanja tržišnih poremećaja prouzrokovanih značajnim rastom ili padom cena na unutrašnjem ili inostranim tržištima ili drugim događajima i okolnostima koji dovode ili prete da dovedu do značajnih poremećaja na tržištu“.

Sredstva za sprovođenje vanrednih interventnih mera obezbeđuju se, kako je navedeno u tom zakonu, u budžetu Srbije.

Mlinari su dužni da mesečno isporuče na tržište tog brašna najmanje 50 odsto, u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Šajatović je rekao da smanjenje cena brašna ima minimalni uticaj na kućni budžet potrošača, a da se preko mlinara vodi socijalna politika, tako što se teraju u gubitke.

Sa druge strane predstavnici potrošača smatraju da zahtev mlinara da im se nadoknade troškovi zbog ograničenja cena brašna nije ispravan, odnosno da nije zasnovan na ekonomskim parametrima.

– Došlo je do pada cena pšenice na tržištu i shodno tome logično je da se snizi i cena brašna. U takvim okolnostima rezonovanje mlinara ne odgovara stanju na tržištu. Drugim rečima, ne može se konstatovati da su oni pretrpeli poslovne gubitke kada je reč o toj konkretnoj meri Vlade Srbije. Sa druge strane, tačno je da Vlada ne čini dobro kada administrativnim merama pokušava da uredi tržište. Takva orijentacija je potpuno pogrešna. Zbog toga uredbu o ograničenju cena brašna ne treba produžavati. Međutim, to nikako ne znači da bi mlinari nakon toga trebalo da dižu cene iznad realnih tržišnih granica jer bi to svakako ugrozilo standard potrošača. Jednostavno, činjenica da je pala cena pšenice je nešto što mlinarska industrija mora da uvažava u formiranju cena svojih usluga i proizvoda – ističe za Danas Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije.

Agrarni analitičar Vojislav Stanković pak smatra da još uvek nije trenutak za ukidanje uredbe jer bi takva odluka ugrozila egzistenciju u prvom redu najsiromašnijih slojeva društva.

– Tačno je da su merama Vlade poput one o zabrani izvoza brašna i pšenice mlinari i ratari oštećeni. Zbog toga bi trebalo da dobiju određenu vrstu naknade. Međutim, to nikako ne bi trebalo sprovoditi kroz izdvajanje sredstava iz budžeta jer u državnoj kasi nema toliko novca koji može da se deli na sve strane. Drugim rečima, treba naći rešenje o pomoći ratarima i mlinarima kojim neće trpeti ni budžet ni socijalno ugrožene kategorije. Jedan od načina bio bi potpuna izmena agrarne politike države i stavljanje akcenta na podršku prerađivačkom sektoru kako bi poljoprivrednici imali kome da prodaju svoje proizvode. U sklopu toga trebalo bi razmišljati i o ponovnom pokretanju poljoprivrednih kombinata. Ako oni postoje u razvijenoj Nemačkoj ne vidim razloga da ih nema i kod nas u Srbiji – navodi Stanković.

Prema njegovim rečima, ukidanje uredbe o ograničavanju cena brašna je nešto o čemu svakako treba razmišljati ali ne u ovom trenutku u kome su negativni efekti ekonomske krize i dalje veoma jaki i utiču na standard potrošača.