„Stanovi se kupuju za keš, a hrana na kreditnu karticu“: Građanima Srbije najteže u Evropi da priušte kvadrat

Da su cene stanova daleko van dometa zarada građana naše države, pokazuje i činjenica da se kao grad sa najskupljim nekretninama u odnosu na visinu prihoda u ovom delu Evrope, Beograd našao u samom vrhu liste specijalizovanog portala Numbeo.

Naime, u proseku Beograđaninu, sadašnjem ili budućem, potrebno je da radi 21,4 godine da zaradi za stan. Numbeo je računao prihode domaćinstva kao 1,5 prosečnu platu, dok su za prosečan stan uzeli stan od 90 kvadrata, dok se za cenu kvadrata uzima prosek stanova iz centra i predgrađa.

Dakle, ovaj pokazatelj ne znači da je u ovim gradovima najskuplji kvadrat, već da je najnepovoljniji odnos prosečne plate i cene kvadrata.

U Novom Sadu tek je nešto bolja situacija, potrebno je da se radi 18 godina za stan.

Među velikim gradovima, samo je u Moskvi potrebno duže raditi za stan i to 22,8 godina.

U vrhu, ali ispod Beograda, nalaze se Pariz i Milano sa oko 19,5 potrebnih godišnjih plata za stan, a u vrhu su i Prag (19,3 godine), Lisabon (19,1 godine) i dva ruska grada, kazanj i Sankt Petersburg, po 18,7 godina.

U regionu je najteže do stana doći u Beogradu i Novom Sadu, a iza njih je Zadar (17,9 godina), Tirana (17 godina) i Dubrovnik (16,9 godina).

Zagrepčanima je potrebno 15 godišnjih plata, Skopljancima 14,8 godina, a banjalučanima 14,4 godine koliko i u Ljubljani.

Za kupovinu stana u Nišu je potrebno 14 ondašnjih godišnjih plata, a u Podgorici 12,2, dok je u sarajevu potrebno 12,7 godina raditi za stan od 90 kvadrata.

Sa druge strane, građani u Beču, Nici i Frankfurtu da bi priuštili svoju nekretninu treba dvostruko manje godina da rade, a slično važi i za gradove regiona kao što su Osjek (10) i Sarajevo, Rijeka i Tuzla (do 13 godina).

Najmanje godine, svega 4,3 potrebno je stanovnicima Valensije da kupe stan od 90 kvadrata.

Prema podacima RGZ, trend rasta cena stanova nakon korone i početka rata u Ukrajini beleži se i ove godine, pa su tako godišnje stope poskupljenja i dalje dvocifrene i iznose 13,62 odsto u prvom tromesečju 2023.

Ipak, bez obzira što Beograd tekuće godine beleži pad prometa stanova za 24,6 odsto međugodišnje, cene i dalje ne padaju.

Sa druge strane, prosečna plata u Srbiji u maju iznosila je 86.220 dinara, a polovina zaposlenih imala je primanja do 66.244 dinara.

Nasuprot niskim primanjima, najskuplji kvadrat u Srbiji ove godine prodat je u novogradnji, na lokaciji Beograd na vodi po ceni od 11.474 evra, a najskuplji stan za 2.011.273 evra na Novom Beogradu.

Statistike Republičkog zavoda takođe govore da je prosečna površina prodatih novoizgrađenih stanova prošle godine iznosila 57 kvadrata, te da su većinski kupci žene, sa zastupljenošću oko 55 odsto.

Ovi podaci provociraju građane da se zapitaju – zbog čega su ovoliko visoke cene stanova u našoj zemlji, i ko uopšte ima sredstava da ih priušti?

Fenomen rasta cena uprkos padu potražnje analitičarka na tržištu nekretnina Kaća Lazarević vidi kao rezultat tržišnog buma, koji se javio nakon korone.

„Posle pandemije ljudi nisu znali šta će sa parama, jer nisu mogli da izađu iz zemlje. Jedino u šta su mogli da ulažu su nekretnine. Tada su kamatne stope bile jako niske, te je nastao bum na tržištu. Javila se velika potražnja a samim tim i skok cena kvadrata. Inače, cene su apsolutno nerealne u odnosu na primanja u Srbiji, posebno kada se uzmu u obzir krediti koji su poskupeli i kamatna stopa koja je tolika da su ljudi unezvereni kako da vrate ono što su zadužili“, kaže analitičarka.

Ona pojašnjava da dodatne disproporcije između zarada i cena stvaraju oni koji nekretnine kupuju kod investitora i ne moraju objašnjavati poreklo novca.

„Ljudi koji prodaju stanove ne moraju za investitore da imaju licence kao mi, već je ona direktna i svaki dogovor je moguć. Tako oni koji imaju viška para – mogu da kupe šta hoće i za koliko hoće. Pritom, nerealne cene koje važe u novogradnji teško se koriguju, a još uvek ima i onih koji zidaju, jer je to jedini način da negde ulože ogroman novac kojim raspolažu“, kaže Lazarević.

Naša sagovornica ističe da je potražnja na tržištu od kraja prethodne godine slaba, a da se za podizanje kredita odluči tek jedan ili dva odsto kupaca.

„Nema ljudi koji bi se usudili da u ovo doba podignu kredit, ali u oglasima i dalje stoje previsoke brojke. Svi se pitaju ko kupuje po datim cenama. Ima među njima stranaca i naših povratnika. Ipak, pre svega je reč je o poslovnim ljudima iz Srbije, koji imaju viška kapitala koji prebacuju na nekretnine. Kupuju na firmu ili rodbinu, i to više stanova a ne jedan ili dva. Na taj način se obezbeđuju, jer vrednost novca koji se drži u banci pada“, tvrdi analitičarka na tržištu nekretnina.

Lazarević napominje da je ipak za mnoge san kupiti stan, naročito za mlade generacije o kojima, kako kaže, niko više ne vodi računa.

„Mlad čovek i da ima platu 1.000 evra, i njegova supruga isto, ne može tako lako podići kredit i otplaćivati 400-500 evra ratu koja iz meseca u mesec raste. Očigledno ćemo dobiti strašno raslojavanje, u kom ćemo imati jako bogate i krajnje siromašne, mlade ljude, ako u međuvremenu ne odu van zemlje. Stanovi se zidaju za ekstra bogate, u Srbiji ćemo ostati sa bogatim ljudima i starcima. To će biti naša surova stvarnost“, sugeriše ona.

Govoreći o potencijalnom padu cena kvadrata, Lazarević kaže da do „pucanja“ tržišta neće doći, jer stagnacija nadležnima ne smeta.

„Živimo u državi u kojoj nikoga ne interesuje što je promet jako slab. Amerika svaku sednicu počinje sa tim koliki je promet nekretnina i koliko se prihoduje od toga, a mi od toga nemamo ništa. Nikoga ne zanima što nema poreza zbog slabog prometa, a od tog poreza se puni budžet i od njega svi živimo“, upozorava analitičarka.

Nikola Čobić, posrednik u prodaji nepokretnosti u agenciji City Expert, pojašnjava da u ovom momentu i po aktuelnim cenama, nekretnine osim investicionih kupaca, kupuje „samo onaj ko mora“.

„U Srbiji se stanovi kupuju za keš, a hrana na kreditnu karticu. Preko 80 odsto je vezana kupoprodaja, gde ljudi prodaju veći stan da bi kupili dva manja ili prodaju manji pa dodaju novca da kupe veći. Osim toga, stanove kupuju investicioni kupci koji ulažu u stanove da bi ih dalje izdavali i naši ljudi iz inostranstva koji tamo prikupe novac da bi ovde kupili stan u koji će se vratiti, a do tog momenta ga izdavati“, zapaža Čobić.

Kada je reč o kreditnim kupcima, naš sagovornik saglasan je sa Lazarević da se građani teško usuđuju pod aktuelnim uslovima da se zaduže, te je samim tim i primetan pad ovog načina nabavke nekretnine.

„To je malo usporilo tražnju. Inflacija je visoka, ali i referentna kamatna stopa (EURIBOR) za ljude koji imaju varijabilne kredite. Dosta građana koji su pre godinu i po dana imali kreditnu sposobnost, sada su je izgubili, te ne mogu više kupiti stan koji su tada mogli“, ističe on.

Čobić kaže da je do ovolikih cena došlo zbog nepovoljnih dešavanja na globalnom nivou, koja su podstakla ljude da ulažu u „sigurnu luku“.

„Ljudi imaju strah da drže gotov novac. Inflacija je počela da raste a novac da gubi vrednost, pa su ljudi iz straha pohrlili da se obezbede „u zidovima“, jer se stan u većim gradovima uvek može izdati. Velika tražnja je najviše podigla cene, a dodatno i cene građevinskog materijala“, zaključuje naš sagovornik.

Cene stanova u Beogradu: Drugi kvartal 2023.

Za metar kvadratni u starogranji na opštini Stari Grad, prema najnovijim podacima RGZ-a, građani su plaćali i do 5.900 evra, dok je novogradnja u ovoj beogradskoj opštini bila jeftinija za oko 1.000 evra.

Stanje na Vračaru je nešto drugačije, pa je tako kvadrat novogradnje koštao i do 6.245, a starogradnje maksimalno 4.285 evra.

Na Savskom Vencu najskuplji stan u novogradnji plaćen je 9.495 evra po kvadratu, a u starogradnji 4.167.

Zvezdara, Palilila, Zemun, Voždovac i Čukarica maksimalne cene novogradnje drže na oko 3.500 evra po kvadratu, s tim što je stara gradnja u Zemunu skuplja za do oko 1.000 evra.

Nešto povoljniji stanovi mogli su se kupiti u Staroj Rakovici, po maksimalnoj ceni od 2.422 evra za novogradnju i 2.600 evra starogradnju.