„Pokosio sam 30 ari maline, ako se ovako nastavi pitanje hoće li se i proizvoditi u Srbiji“: Hoće li biti povećanja cena maline i od koga to zavisi?

Ukoliko cena po kilogramu ostane na ovom nivou, iz Udruženja proizvođača malina „Vilamet“ ne iskuljučuju mogućnost protesta. Jer, kako upozoravaju, uz visoke troškove zarade gotovo da nema, a takva situacija može dovesti do uklanjanja brojnih malinjaka.

Proizvođač malina Milan Radojičić iz sela Trešnjevica, koji je pred ovu sezonu pokosio 30 ari, i sa hektar i 24 ara malinjak sveo na nepunih 60 , kaže za naš list da je situacija sa ovim voćem toliko nepovoljna, da je pitanje do kad će se kod nas maline uopšte i proizvoditi.

„Cena će morati da se koriguje, jer sa 250 dinara niko od hladnjačara ne mrda. Prinos maline je drastično opao, i sada je ima oko 70 odsto manje nego prošle godine. Ove sezone bilo je puno faktora koji su tome doprineli, a još od starta je izmrzla na samom početku ploda, tokom cvetanja. U proseku dva kruga branja su izmrzla, a klimatske promene samo su nastavile da je muče. Upitno je i da li ćemo moći više da je gajimo na ovom području“, upozorava on.

Naš sagovornik dodaje da dodatno opterećenje na proizvođače predstavljaju visoke dnevnice za berače, koje se ove godine kreću od 4.000 do 5.000 dinara, ali da tome treba dodati i troškove hrane i smeštaja.

„Ako lošiji berač nabere 30, a srednji 40 kilograma za dan, računica nikako nije isplativa. Dnevnice od četiri, pet hiljada, plus hrana, smeštaj, kućna hemija, to je oko 6.000 dnevno po beraču“, pojašnjava Radojičić.

Sličnog viđenja je i Željka Mihailović, vlasnica malinjaka u okolini Kosjerića, koja kaže da ove sezone proizvođači prihod od svoje obrađene maline dele „na pola“ sa radnicima, s tim što u svoju polovinu uračunavaju i troškove dovođenja maline do berbe.

„U odnosu na rashode i prinose, cena je nikakva. Ove godine je manje roda, a 250 dinara po kilogramu ne uklapa se u troškove obrade, rada i svega ostalog. Da bi se malina dovela „do ruke“, treba platiti preparate, dnevnice za vezivanje i druge pripreme. Realna cena da se knap uklopi je 350 dinara“, poručuje ona.

Danasova sagovornica dodaje da hladnjačari, za sada, redovno isplaćuju novac, ali da ove godine slabo ima takozvanih prekupaca, kamiona koji otkupljuju malinu za hladnjače koje nisu iz tog mesta.

„Veliki hladnjačari su preuzeli male i sada skoro da nema konkurencije. Zato i prekupci plaćaju isto kao i hladnjače, i više ne može da se proda kod njih po većoj ceni, niti da se bira kome prodati malinu. Mali su zatvoreni one godine kad je cena bila nerealna, na 600 dinara. Sada krupne hladnjače diktiraju cene“, tvrdi Mihailović i podvlači da dodatni rizik po proizvođače predstavlja činjenica da nikada cenu ne znaju do pred samu berbu.

Predsednik Udruženja proizvođača malina „Vilamet“ Mileta Pilčević, koji je najavio da će se razmotriti opcija protesta zbog niske otkupne cene ovog voća, kaže za naš list da upravni odbor tek treba da odluči koje korake će načiniti.

Kako pojašnjava, to može biti blokada puteva, dolazak do Nemanjine ulice pred Vladu Srbije, a ako se ministarstvo oglasi, otvorena je i opcija pregovora.

„Na prvom mestu tražimo sastanak sa ministrom i otkupljivačima, da ponovo razmotrimo da li može doći do povećanja cene, jer ako ostane ovako, proizvodnja se gasi. Na ovu cenu ne može da se radi“, poručuje on.

Naš sagovornik dodaje da je glavni razlog zašto se proizvođači bune to što će ovakve okolnosti uništiti proizvodnju, jer je cena ispod koštanja po kilogramu.

„Malina se ne radi samo da se obere, već cele godine ima posla. Zato je socijalna cena, dovoljna da pokrije troškove i da proizvođač ima zaradu tek toliko da opstane, 350 dinara. Nikome nije u interesu da se sela gase i da se sela prazne“, ukazuje Pilčević.

Sad druge strane, Svetislav Mlađenović, direktor kompanije Master fud (Master Food) koja se bavi otkupom i preradom jagodičastog voća, kaže za Danas da je otkupna cena maline u užičkom kraju 250 dinara na terenu, a 260 u hladnjači. Međutim, dodaje da se kod maline nikad ne zna da li će cena rasti, jer je to artikal koji se, bar u tom kraju, kupuje na otvorenom.

Rast cene, pojašnjava Mlađenović, zavisi od više faktora, a ključni su kvalitet, količina i tržište.

„Pitanje je kakav će kvalitet nastaviti da se bere, koja će se količina ubrati i kakva će biti konkurencija. Ukrajina i Poljska su naši najveći konkurenti. Na cenu će uticati i tržište, odnosno inostrani ili evropski kupci, da li će hteti da prihvate naše više cene. Ako budu hteli, onda će cena rasti, a ako ne, ostaće na ovom nivou“, ukazuje naš sagovornik.

Što se tiče kvaliteta, Mlađenović podvlači da ni proizvođačima ni otkupljivačima ne idu na ruku vremenski uslovi, te da je plod bio odlučan do poslednjih četiri, pet dana, ali da se sada pokvario.

„Poslednjih dana loš kvalitet stiže u hladnjače, malina je mokra, kreće da buđa gde nije zaštićena“, dodaje on.

Govoreći o izvozu, direktor Master fuda kaže da su najveći potrošači srpske maline Nemci, Francuzi, Skandinavci, Englezi, Holanđani, Belgijanci…

„Zapadna Evropa je 80 odsto potrošač naše maline, a 20 odsto američko tržište, Bliski istok i sve ostale zemlje. Ipak, s obzirom na to da su svi pogođeni ukrajinskom krizom, uglavnom traže jeftinu robu, pa ako im Poljaci ili Ukrajinci ponude jeftiniju robu od nas, kao što je bio slučaj prošle godine, oni će kupiti od njih, a kad to potroše, tek onda našu ako je skuplja“, objašnjava Mlađenović i dodaje da su se u tržište umešali i Kinezi, koji nude jeftinu robu.

Osim toga, kaže on, hladnjačari mogu da plate malinu i 300 i 400 dinara, kao 2022, ali da je pitanje da li bi neko hteo da je kupi po tim cenama.

„Skupe zalihe iz 2022. su napravile ozbiljan problem i većina firmi ih još uvek ima u užičkom, požeškom i ariljskom kraju. Neke su zbog toga pretrpele gubitke, a neke i otišle u stečaj. Tad smo nekontrolisano plaćali 500, 600 dinara, ne znajući da kupci neće prihvatiti takve cene. Zato se sad igra malo opreznije. Svesni smo da proizvodnja treba da se održi i da bude malo viša cena, ali moraju i firme da se sačuvaju“, poručuje Mlađenović.