Cena nafte i dolara određuje kurs privrednih kretanja

Evropski berzanski stručnjaci procenjuju da će u 2007. godini vrednost akcija kotiranih na berzama Evrope i SAD nastaviti da raste, ali da će rast biti manji nego u prethodnoj godini. Očekivanja su puna optimizma, ali ne i euforična, smatraju analitičari ekonomskog dodatka Figaroa. Indikator Pariske berze CAC 40 beleži rast još od početka 2004, kada je iznosio 3.500 poena, da bi prvih dana januara ove godine dostigao vrednost 5.610. Tokom 2006. ovaj pokazatelj porastao je za neverovatnih 17 odsto. Situacija je slična i na drugim evropskim berzama. Jedino je japanska berza izneverila očekivanja u 2006. Većina berzanskih eksperata svoj optimizam zasniva na rastu zarada ovih preduzeća, koja su „za sada ostvarila svoja predviđanja“. Pre godinu dana prognoze za 2006. bile su pune optimizma, ali niko nije bio tako smeo da kaže da će rast dostići 17 odsto! I sada niko ne predviđa da će rast dostići 10 odsto. Potpredsednik Aksa investman menadžmenta, Žan-Pjer Helebajk, kaže: „Očekujemo veoma ograničen rast na tržištu akcija, koji će se kretati između dva i pet odsto, zbog značajnog smanjenja dividendi, koje se kreću između tri i šest odsto kako u Evropi, tako i u SAD…“
Tri su nepoznanice koje će ove godine značajno uticati na privredna berzanska kretanja: da li će se nastaviti slabljenje dolara, kako će se kretati cena nafte inajzad kako će izgledati situacija sa tržištem nekretnina. Rast vrednosti evra u odnosu na dolar tokom 2006. i dostignut odnos od 1,32 dolara za evro poslednjeg dana 2006. iznenadio je sve analitičare koji traže odgovor na pitanje: da li je evro jak ili je dolar slab? Za sada niko ne predviđa oporavak dolara, bar ne u bliskoj budućnosti. Predviđanja su da će se odnos evro-dolar kretati između 1,2 i 1,3. Analitičari upozoravaju da bi, ukoliko se nastavi sunovrat dolara, prva žrtva mogla da bude evropska privreda, mada treba reći da pad dolara tokom 2006. nije negativno uticao na nemačku privredu.
Početkom prošle godine svi su strahovali od drastičnog rasta cene nafte, očekivalo se da će barel dostići cenu od 100 dolara. Ali, posle kratkotrajnog poskupljenja, cena barela zadržala se na 60 dolara, a blaga zima je unekoliko doprinela smirivanju cena. Ali, ako bi ponovo došlo do skoka cene nafte, pogotovu ako bi bilo praćeno rastom inflacije, smatraju ekonomisti, to bi i te kako moglo da utiče na privredni rast i kretanje cene akcija. Naravno svi strahuju od političke nestabilnosti na Bliskom istoku i njenog uticaja na cenu barela. Najzad, analitičari se plaše rasta cene nekretnina u SAD, što je tokom prošle godine nateralo prosečnu američku porodicu da „steže kaiš“ i štedi za smeštaj. Za godinu dana nekretnine u SAD skočile su za 10 odsto. Prema prognozama za 2007. cene nekretnina će stagnirati, čak možda i padati u proseku za četiri odsto što bi moglo da potstakne potrošnju. Ipak mnogi pozivaju na oprez.
Mada se u evropskim medijima sve češće mogu čuti zabrinjavajući glasovi koji upozoravaju na veoma loše socijalne stanje kršenje ljudskih prava u Kini čija ekonomija utiče na rast svetske privredne aktivnosti, analitičari ne smatraju da će u 2007. doći do značajnijih poremećaja u toj najmnogoljudnijoj zemlji, koja beleži značajan ekonomski rast. Ako je verovati zapadnoevropskim medijima do socijalnog nezadovoljstva moglo bi da dođe krajem 2008. ili 2009. godine ako se nastavi sa društvenim raslojavanjem. Međutim, ni to ne bi značajno uticalo na svetska privredna kretanja, jer bi nestabilnost u Kini izazvala pad cene nafte, s obzirom na to da je Kina značajan uvoznik, a i druge velike zemlje u razvoju, poput Indije i Brazila rado bi preuzele mesto Kine.
Evropske zemlje žele da iskoriste pozitivna ekonomska kretanja u svetu – trude se da učine svoju privredu što konkurentnijom, između ostalog i tako što smanjujeći porez preduzeća. U Evropskoj uniji sa 25 članica prosečan porez preduzeća iznosi 25,9 odsto. U Španije taj porez koji je u 2006. iznosio 35 odsto, biće smanjen na 32,5, a u 2008. godini na 30 odsto. Predsednik Francuske, Žak Širak, već je prvih dana nove godine najavio novi poreski plan po kome će se oporezivanje preduzeća sa sadašnjih 33,3 odsto u narednih pet godina postepeno smanjivati dok se ne dostigne stopa od 20 odsto. Od 1. januara 2008. godine Nemačka će porez preduzeća smanjiti sa 25 na 15 odsto. Najavljujući poresku reformu predsednik Širak je rekao da će se u narednim godinama države „posebno takmičiti u konkurentnosti svojih poreskih politika“. U novim članicama Unije Litvaniji i Letoniji porez na preduzeća iznosi samo 15 odsto, u Poljskoj i Mađarskoj – oko 20 odsto, što podstiče privrednike da sve više izmeštaju proizvodnju u te zemlje. Finansijski stručnjaci smatraju da smanjenjemći porez preduzeća neće smanjiti priliv u budžet, naprotiv, očekuje se da će smanjenje poreza podstaći ekonomski rast što će dalje omogućiti priliv sredstava u budžet.