Cene elektronike u Srbiji više za 13 odsto nego u EU

Komisija je, kako se navodi u njihovoj odluci, na osnovu podataka Eurostata za prošlu godinu utvrdila da su cene potrošačke elektronike u Srbiji bile za 13 odsto više u odnosu na prosečne cene u EU.

Tako su, na primer, cene za pojedine kategorije proizvoda, bile više za 33 do 39 odsto u odnosu na cene u Mađarskoj, u kojoj je porez na dodatnu vrednost 27 odsto, dok je u Srbiji 20 odsto. KZK pritom napominje da su cene potrošačke elektronike u Mađarskoj bile za 2,5 odsto niže u odnosu na prosek EU.

Prilikom kontrole tržišta i poređenja cena, Komisija je došla do zaključka da se u maloprodajnim objektima, kao i na internet stranama nudi elektronika po identičnim ili gotovo identičnim cenama.

„Komisija osnovano pretpostavlja da postoje usaglašene obaveze, dogovor, kojima se određuju cene i uslovi trgovine u daljoj prodaji, što je restriktivni sporazum koji predstavlja povredu konkurencije iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurenciji“, navodi se u obrazloženju KZK.

Kompanija Komtrejd je, prema analizi Komisije, povredila konkurenciju određivanjem cena proizvoda Tesla, a pregledom zvaničnih internet stranica 10 maloprodavaca utvrđeno je da za pet modela televizora ove marke svi imaju identične cene.

Isti model televizora svih deset maloprodajnih objekata nudilo je po ceni od 14.990 dinara, dok je drugi model koštao 29.990, takođe, kod svih isto. Kod ostalih modela koje je KZK uzela u obzir razlika u cenama je od radnje do radnje varirala tek pet odsto.

I za druge dve kompanije, Roaming Electronics i Tehnomaniju Komisija je utvrdila slično, da iste modele prodaju po gotovo identičnim cenama.

Igračka konzola marke Sony je kod sedam maloprodavaca koštala 51.990 dinara, kod šest trgovaca model jednog televizora je bio 17.990 dinara. Ono što je Komisija konstatovala je da je Roaming Electronics uvoznik ovih proizvoda, Tehnomanija distributer, a da je sporno i to što su ove dve firme povezane.

Iako su kompanije svaka za sebe, svaka ima i svog direktora, one su na istoj adresi, u Južnom Bulevaru na broju 10. i obe su u stopostotnom vlasništvu firme Koefik iz Beograda.

„S obzirom na to da je utvrđeno da imaju isto matično društvo, te da se smatraju povezanim učesnicima na tržištu, a prema članu 5. Zakona o zaštiti konkurencije, povezani učesnici na tržištu smatraju se jednim učesnikom“, navodi se u zaključku KZK.

Prema podacima APR-a, Koefik se nalazi na istoj adresi kao kompanije Tehnomanija i Roaming i u vlasništvu je Nenada Kovača, biznismena kome je Komisija, tačnije još jednoj njegovoj firmi Milanković Rent, odobrila početkom godine da kupi poslovni prostor od 12.900 kvadratnih metara na Novom Beogradu.

CINS je pre dve godine pisao o Kovaču, kao nekom ko je u prethodnih deset godina sklopio sa državom poslove vredne 145 miliona evra.

CINS piše da je Kovač u javnosti postao poznat i po poslu uvođenja Bus Plus sistema u beogradskom gradskom prevozu.

„Pre nego što je kupio firmu Roaming Electronics, ona je osnovala firmu Lanus. U trenutku kada je Kovač već bio vlasnik Roaming Electronicsa, Lanus je osnovao firmu Apex Solution Technology. Apex je 2010. godine bio deo konzorcijuma koji je u Beogradu dobio unosan posao naplate karata za javni prevoz“, navodi se u tekstu CINS-a iz oktobra 2018.

Koliko će i da li ove tri kompanije biti kažnjene zbog povrede konkurencije ukoliko se u postupku koji traje to i dokaže neizvesno je.

Istorija kažnjavanja međutim, ne idu u korist potrošača i tržišta jer su te kazne u prošlosti bile ne toliko velike da bi mogle da budu zaista prava opomena onima koji krše zakone. Među najvećim kaznama bile su one protiv radnji sportske opreme i Frikoma, koji je pre devet godina zbog zloupotrebe dominantnog položaja dobio kaznu od četiri odsto ukupnog prihoda iz 2009, što je bilo nekih 2,8 miliona evra.

Nešto kasnije, tokom 2016. zbog organizovanja kartela N sport je dobio kaznu od petine dobiti iz prethodne godine, dok je preduzeću Đak određena kazna tek 12. deo dobiti iz iste godine.

Ukupna kazna tada za 15 učesnika na tržištu veleprodaje i maloprodaje sportske odeće, obuće i opreme bila je sa 45,2 miliona dinara. U svetu postoje i ozbiljnije kazne, te je Evropska komisija pre nekoliko godina kaznila kompaniju Intel zbog davanja rabata sa više od jedne milijarde evra, dok je Gugl zbog favorizovanja rezultata svojih usluga kažnjen sa 2,4 milijarde evra.

U Nacionalnoj organizacije potrošača Srbije kažu da će verovati Komisiji i podsećaju da oni godinama upozoravaju Ministarstvo i inspekcije na razne nepravilnosti na tržištu.

„Imamo bazu podataka i godinama upozoravamo i pokušavamo da nađemo neko rešenje. U slučaju Tehnomanije primedbe su bile česte u svim gradovima u kojima radimo i te primedbe su se u velikom broju slučajeva, 45 odsto njih, odnosile na nepoštovanje garancije, zatim i na oštećenja, cenu“, kaže za Danas predsednik NOPS-a Goran Papović.

Komunikacija sa ovom kompanijom, odnosnom njihovom službom za reklamaciju, kako kaže, obično krene dobro, ali se neslavno završi.

„Ono na čemu mi insistiramo jeste da se ponovo uvede kolektivna tužba kojom bismo bolje zaštitili svoja prava, a koja je ukinuta 2012“, napominje Papović i ističe da bi dobro bilo da Komisija preuzme deo zaštite potoršača jer se od Ministarstva ne može očekivati da podjednako dobro štiti i trgovce i potrošače.

On kaže da ne zna kako će Komisija u ovom slučaju kazniti one koji su povredili konkurenciju, ali podseća da ta kazna može da bude visoka i da ide do 10 odsto od godišnjeg profita.

Samo na Islandu elektronika skuplja nego u Srbiji

Prema podacima Eurostata, prošle godine elektronika je jedino na Islandu bila skuplja nego u Srbiji. Dok su naše cene 13 odsto više od EU proseka na Islandu su više za 34 odsto. Cena potrošačke elektronike u Norveškoj je za 11,5 odsto viša nego u EU, što ovu skandinavsku zemlju stavlja iza Srbije na treće mesto evropskih zemalja po „jačini“ cena ovih proizvoda.

Jeftinija od EU proseka elektronika je u čak 13 zemalja, između ostalih u Nemačkoj, Austriji, Italiji, ali i Rumuniji, Bugarskoj, Turskoj. Najjeftinija je u Crnoj Gori, gde su cene niže od EU proseka za 10 odsto.