Nakon što je u ponedeljak doživela svoj najveći pad u poslednjih 11 godina, cena sirove nafte na svetskim berzama počela je blago da raste. Tako je nafta tipa „brent“, za februarske isporuke, poskupela za 22 centa, na 36,57 dolara u odnosu na 36,35 dolara sa prekjučerašnjeg zatvaranja Londonske berze.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; } – Niko ne može eksplicitno da tvrdi koji su uzroci pada cene nafte, ali ono što je opšte poznato je da su na strmoglavi pad cene „crnog zlata“ dominantno uticali geopolitički interesi, a tek zanemarljivo ekonomski, odnosno tržišni faktori. Istorijski dijagram cene sirove nafte od početka dvadesetog veka do danas prepun je obeležja regionalnih i velikih svetskih kriza ili sukoba, što samo potvrđuje tvrdnju da je ta cena u velikoj meri spekulativnog karaktera i da njome upravljaju pre svega zakoni sile, pa tek onda zakoni tržišta – kaže za Danas Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.
Odgovarajući na pitanje da li će se taj pad na bilo koji način odraziti na maloprodajne cene benzina u Srbiji, odnosno da li će doći do pojeftinjenja, Mićović ističe da su cene goriva u Srbiji već duže vreme u padu.
– Od sredine ove godine do danas prosečna maloprodajna cena litre benzina je niža za 14, a dizela za više od 15 dinara. Cene su u padu i kada se iskažu u evrima ili dolarima – navodi Mićović.
On podseća da se po osnovu akcize, naknade za obavezne rezerve i PDV-a, u republički budžet uplaćuje 57 odsto prosečne maloprodajne cene benzina, 56 odsto cene prosečne maloprodajne cene dizela i 50,5 odsto prosečne maloprodajne cene TNG-autogasa.
– Postoje zemlje i sa većim i sa manjim procentualnim zahvatanjem od Srbije. Međutim nije to jedino što treba posmatrati kada se porede maloprodajne cene između različitih zemalja. U velikoj meri se razlikuju uslovi poslovanja na tržištu motornog goriva, tako da u Srbiji, pored akcize, proizvođači i uvoznici pre nego što stave gorivo na tržište, za svaki litar moraju da plate naknadu za formiranje i održavanje obaveznih rezervi, trošak markiranja goriva i od nedavno i trošak monitoring kvaliteta goriva. Pored ovih troškova koji neposredno opterećuju svaki litar goriva, postoji i niz, po oceni UNKS-a, nepotrebnih troškova, koji doprinose povećanju cene, pa bi valjalo detaljno sagleda opravdanost njihovog postojanja. Po svemu sudeći, niko od nadležnih nije sagledao kumulativno dejstvo različitih mera, pa su rezultati nešto slabiji od očekivanih. Racionalizacijom mnoštva troškova stvoriće se uslovi za dalje smanjenje cene goriva, a samim tim i za rast potrošnje. Pad cena ide u prilog potrošačima, rast potrošnje državi u čiju kasu odlazi natpolovični deo cene, a zatim i prometnicima, koji bi zahvaljujući rastu prodaje mogli da ostvare bolje poslovne rezultate – kaže Mićović.
On dodaje da kako niže cene utiču na potrošnju goriva najbolje pokazuju preliminarni podaci za 2015. godinu. Posle niza godina stagnacije ili pada potrošnje, u dobroj meri zahvaljujući činjenici da smo ove godine imali daleko niže cene nego 2014. godine, kako se očekuje, biće zabeležen ukupni rast potrošnje motornih goriva najmanje za pet do sedam odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
