Cene hrane u svetu padaju 11. mesec zaredom: Uprkos tome, stanovnicima u šest država preti katastrofalna glad

U izveštaju FAO navodi se da je referentni indeks međunarodnih cena prehrambenih proizvoda opao u februaru jedanaesti mesec zaredom, iako samo neznatno.

Indeks cena hrane FAO je u februaru u proseku iznosio 129,8 poena, što je marginalni pad od 0,6 odsto u odnosu na januar, ali 18,7 odsto manje u odnosu na svoj vrhunac u martu 2022.

Pad indeksa, koji prati mesečne promene međunarodnih cena prehrambenih proizvoda kojima se obično trguje, je posledica pada cena biljnih ulja i mlečnih proizvoda koji je, kako FAO napominje u svom izveštaju, više nego neutralisao nagli rast cena šećera.

Cene žitarica ostale su praktično nepromenjene od januara, dok su cene pirinča pale za jedan odsto zbog usporavanja trgovinskih aktivnosti kod većine velikih azijskih izvoznika, čije su valute depresirale u odnosu na američki dolar.

Indeks cena biljnog ulja opao je za 3,2 odsto od januara, a svetske cene ulja od palminog, sojinog, suncokretovog i repičinog ulja su sve niže.

I indeksi cena mlečnih proizvoda pali su za 2,7 odsto, puter i obrano mleko u prahu zabeležili su najveći pad.

Svetske cene živine nastavile su da padaju usred obilnih izvoznih zaliha, dok su međunarodne cene svinjskog mesa porasle, uglavnom zbog zabrinutosti zbog smanjene dostupnosti izvoza u Evropi.

S druge strane, FAO indeks cena šećera je od januara porastao za 6,9 odsto na najviši nivo u poslednjih šest godina, uglavnom zbog prognoze slabije proizvodnje u Indiji za ovu godinu, ali i cena nafte i etanola u Brazilu.

U svom najnovijem izveštaju o snabdevanju i potražnji žitarica, koji je FAO objavio juče je i preliminarna prognoza za svetsku proizvodnju pšenice u 2023. godini.

“Predviđa se globalni prinos od 784 miliona tona, što bi bilo drugo najveće zabeleženo, iako manje u odnosu na prethodnu godinu. Očekuju se jaki rezultati u Severnoj Americi, pošto farmeri povećavaju površine na kojima seju”, ističe se u izveštaju FAO.

U zemljama južne hemisfere, izgledi za proizvodnju krupnih žitarica u 2023. su generalno povoljni, a predviđa se da će ukupni zasadi kukuruza u Brazilu dostići rekordan nivo.

Uprkos tome, suše, sukobi i visoke cene, zajedno sa makroekonomskim poteškoćama, pogoršavaju nesigurnost hrane u mnogim zemljama, navodi FAO.

Procenjuje se da 45 zemalja u svetu treba spoljnu pomoć u hrani, prema najnovijem izveštaju o izgledima useva i situaciji sa hranom, kojij eobajvljen u publikaciji FAO-ovog Globalnog sistema informacija i ranog upozoravanja (GIEVS).

“Neki ljudi u šest zemalja doživljavaju ili se očekuje da će uskoro doživeti, ozbiljne nivoe akutne nesigurnosti hrane ili katastrofalne gladi: Burkina Faso, Haiti, Mali, Nigerija, Somalija i Južni Sudan. Milioni više se suočavaju sa teškom glađu”, navodi se u izveštaju.

Iako je FAO indeks cena hrane donekle smanjen poslednjih meseci, domaća inflacija cena hrane je na nedovoljno visokom nivou u mnogim zemljama.

Cene krupnog žita u Gani u januaru su bile 150 odsto više nego godinu dana ranije, a cene žitarica su bile na vrhuncu svih vremena u Malaviju i Zambiji.

Izveštaj o izgledima useva i stanju hrane ukazuje na alarmantnu situaciju u istočnoj Africi, gde je vladala najgora suša u poslednjih 40 godina.