Cene na dugom štapu

Prošlogodišnja cena bila je oko dva evra i malinari su njom bili zadovoljni. To je rečeno i na prošlogodišnjoj međunarodnoj konferenciji malinara u Šapcu, kojoj je prisustvovao i tadašnji ministar privrede Željko Sertić. Ništa nije nagoveštavalo ovogodišnju neizvesnost i krajnje nisku otkupnu cenu. Tim pre što izvoz maline čini gotovo polovinu izvoza voća i od izvoza se neto zaradi oko 250 miliona evra. Uzgajanjem maline bavi se više od 1.500 domaćinstava u šabačkom kraju, i sve više se opredeljuju za ovu kulturu. Pogotovo je to vidljivo u Mačvi, koja ima veoma plodnu zemlju, a malina je pre za brdske krajeve. S druge strane ovdašnji uzgajivači jagoda su dobro prošli, jer se sa jednog hektara moglo zaraditi deset pa i više hiljada evra. Pod ovom kulturom je 1.200 hektara, a prinosi su zadovoljavajući i u bezvodnoj Pocerini. Ovde je gradska uprava subvencionirala bušenje dubinskih bunara, što je doprinelo razvoju čitavog kraja.

Nesporazumi oko otkupne cene maline posledica je i nedostatka dugoročne strategije u ovoj oblasti. Vidno je da nema jedinstvenog nastupa malinara, jer sa takvom proizvodnjom i deviznim prihodom zaslužuju krajnje ozbiljan pristup države, mada se navodno sve prepušta tržištu. Takođe, poznate su prednosti voćarstva na ovom prostoru, od toga da je ovdašnja malina najkvalitetnija, pogotovo one iz Poljske ili Čilea, da višnje i šljive imaju veći procenat šećera od onih ubranih sa drugih meridijana. Sam Šabac pruža punu podršku udruženjima voćara, u izgradnji je nova kvantaška pijaca, jedna od najvećih u Srbiji koja bi imala sasvim moderan pristup: sa hladnjačama, opremom za pakovanje, marketinškim aktivnostima… Nije tajna da ima zainteresovanih velikih evropskih kompanija koje bi ovde imale otkupni centar. Jedna od otežavajućih okolnosti jeste što nedostaje auto-put, o čemu republička vlast dugo ćuti uprkos projektu i mogućnosti koncesije. Takođe, više od polovine stanovništva u šabačkom kraju živi na selu i od sela, što daje mogućnost intenzivnijem razvoju agrara. Nažalost, iako poljoprivreda učestvuje sa 12 odsto u BDP za sada nedostaje izglednija agrarna politika, čak su evidentne štete počev od premeštanja Uprave za agrarna plaćanja iz Šapca a do danas nije dobijena akreditacije i mogućnost korišćenja 175 miliona evra iz IPA fondova. Uz to su smanjene i subvencije za dve trećine, i sve to bez pravog obrazloženja.

Još vesti iz ovog grada

Pendrek nad Srbijom

Pesnički kolektiv „Svi mi“ na turneji sa performansom „Poezija zna“

Opozicijo, dozovi se pameti

Ljudi u crnom, prljave značke i dvojaki tužioci