Cene nafte u svetu nastavljaju da padaju

Na londonskom tržištu cena barela je prošle sedmice pala za 2,5 odsto – na 79,62 dolara, dok je na američkom tržištu barel pojeftinio za 1,9 odsto – na 75,53 dolara, prenosi AJB pozivajući se na Hinu.

Podršku cenama je sredinom sedmice pružila odluka Evropske centralne banke o sniženju kamatnih stopa, što bi trebalo pogurati rast ekonomije eurozone, a time i potražnje za naftom u tom bloku. Ipak, već u petak cene nafte su pale jer je sve jasnije da američka centralna banka neće sniziti kamatne stope tako brzo kako su se trgovci nadali.

Novi podaci s američkog tržišta rada pokazali su da je u maju broj zaposlenih porastao znatno više nego što se očekivalo, što upućuje na to da se rast ekonomije i potrošnje nastavlja solidnim tempom. Zbog toga bi mogli ojačati inflacijski pritisci, pa je jasno da Fed neće žuriti sa sniženjem kamata dok se rast ekonomije dodatno ne uspori. To znači da bi potražnja za naftom iz najvećeg svetskog potrošača mogla dodatno oslabiti.

Iz Kine ne stižu dobre vesti

Ni iz Kine, najvećeg svetskog uvoznika nafte, ne stižu dobre vesti. Doduše, izvoz je u maju porastao drugi mesec zaredom, ali uvoz nafte je pao, što ukazuje na slabosti potražnje u drugoj po veličini svetskoj ekonomiji.

Trgovce su zbunile i poruke Organizacije zemalja-izvoznica nafte (OPEC) i njenih saveznika da će od septembra ta grupa zemalja postepeno povećavati proizvodnju jer očekuje solidnu potražnju.

Nakon te poruke cene su se našle pod pritiskom jer trgovci baš i nisu uvereni u to, pa su krajem sedmice morali intervenirati ruski i saudijski dužnici porukom da će OPEC+ biti fleksibilan u realizaciji plana o postepenom povećanju proizvodnje, pa čak i da bi tu odluku mogao povući ako zaključi da tržište nije dovoljno snažno.

Uprkos padu tri sedmice zaredom, cene nafte su od početka godine u plusu. Uglavnom zbog geopolitičkih napetosti na Bliskom istoku, od početka godine cena nafte na londonskom tržištu porasla je gotovo četiri, a na američkom tržištu oko 5,5 odsto.