Kako stručna javnost ocenjuje smanjenje cena namirnica u Srbiji: Sniženja nedovoljna, nužno ograničavanje marži i povećanje plata

Podsećanja radi, u okviru akcije “Bolja cena”, koju je pokrenula Vlada Srbije u dogovoru sa velikim trgovinskim lancima, a koja će trajati do 31. decembra, u dva navrata, snižena je cena tridesetak osnovnih proizvoda za ishranu, higijenu i kućnu hemiju.

Dok nadležni u Srbiji to predstavljaju kao značajan doprinos suzbijanju efekata ekonomske krize stručna javnost pak smatra da je reč o gašenju požara čašom vode i da su te mere definitivno nedovoljne kako bi poboljšale nizak životni standard građana.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović ističe za Danas da u konkretnom slučaju ne postoji razlog za bilo kakve pohvale na račun Vlade Srbije jer su donete mere u potpunosti suprotne tvrdnjama nadležnih da se makroekonomska politika vodi na ispravan i zadovoljavajući način.

– Ako su nadležni nakon 11 godina vladavine u kontinuitetu došli u situaciju da moraju da subvencionišu cenu parizera to je onda veoma jasan pokazatelj da nešto nije u redu sa ekonomskim potezima koje povlače. To je samo dokaz da iako je potencijal poljoprivrede u Srbiji za proizvodnju prehrambenih proizvoda ogroman, odnosno takav da bi hrana mogla da se proizvodi u dovoljnim količinama, našli smo se u situaciji u kojoj to nije slučaj već su poljoprivredni proizvođači suočeni sa gubicima ili da su, u najboljem slučaju, na nuli – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, s obzirom na slabašnu kupovnu moć građana mera smanjenja cene određenog broja proizvoda, koji inače spadaju u red jeftinijih, je u interesu potrošača ali istovremeno ni izbliza nije rešenje za otklanjanje problema niskog životnog standarda.

– Potrebno je da nadležni u državi analiziraju situaciju da je ekonomska politika koju vode omogućila ogromne marže trgovcima i isto tako veliki profit bankama koje posluju u našoj zemlji, dok se sa druge strane zbog lošeg standarda povlače potezi poput smanjenja cena osnovnih potrepština. Učinkovit potez koji bi trebalo povući je pak odluka Vlade Srbije o ograničavaju trgovačke marže uz racionalno obrazloženje da su one znatno veće nego u zemljama iz kojih dolaze vlasnici najvećih trgovinskih lanaca kod nas i da im omogućavaju ekstra profit – navodi Pavlović.

Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović kaže za Danas da je u uslovima ekonomske krize i visokih trgovačkih marži smanjenje cena osnovnih životnih namirnica opravdan potez.

– Međutim, treba konstatovati i to da je paletu tih proizvoda potrebno proširiti i da bi na spisku trebalo da se nalazi znatno veći broj namirnica potrebnih u svakodnevnoj ishrani nego što je to slučaj u ovom trenutku. Isto tako, Vlada Srbije bi trebalo da apeluje na trgovce, zbog toga što su marže izuzetno velike, da se one smanje kako bi se na taj način popravila kupovna moć građana. I što je najvažnije definitivno je došao trenutak da se donese odluka o povećanju zarada u Srbiji, kako minimalne tako i svih drugih – zaključuje naš sagovornik.

Da je kupovna moć stanovništva Srbije veoma mala najbolje ilustruju podaci da su iznosi minimalne zarade i prosečne penzije u zemlji niži od nivoa minimalne potrošačke korpe koja je u maju iznosila 52.000 dinara.

Takozvana medijalna zarada, odnosno ona koju prima najveći broj zaposlenih u Srbiji, iznosi oko 66.000 dinara što je znatno niže od prosečne zarade u visini od oko 86.000 dinara.

Takođe, republička Vlada je kao jedan od kriterijuma za dobijanje besplatnih vaučera za letovanje u Srbiji postavila taj da na njih imaju prava zaposleni sa platom nižom od 70.000 dinara.