Nakon dve godine visoke inflacije, postao je jedan vid razonode da se porede cene proizvoda u Srbiji i inostranstvu s obzirom da naši zemljaci koji žive ili rade u inostranstvu, pre svega u zapadnoj Evropi, malo-malo pa nađu artikle skuplje u Srbiji nego tamo.
Posebno je pažnju privukla izjava profesora Miodraga Zeca u vezi sa elitom koja se skuplja na Kopaonik biznis forumu i običnim narodom:
„Tamo nema građanina kao potrošača pa da mu se objasni zašto su kod nas cene veće nego u Nemačkoj, zašto je tamo krema tri evra, a ovde sedam evra. Nema tamo da se objasni kako to da su u Srbiji čvarci 20 evra, a u Crnoj Gori pršut 17 evra“, rekao je profesor u penziji Miodrag Zec komentarišući Kopaonik biznis forum.
Na cene proizvoda utiče veliki broj faktora, od troškova transporta, carina i drugih državnih dazbina, ekonomske snage tržišta, konkurencije kod proizvođača i trgovaca, i pre svega kupovne moći stanovništva.
Cene pojedinih artikala zavise i od vrste trgovinskog formata, jer poznato je da su cene u komšijskim prodavnicama više nego u hipermarketima, zatim od akcija koje sprovode proizvođači i trgovci i raznih drugih elemenata.
Prema poslednjim podacima Eurostata, za 2022. godinu cene potrošnje srpskih domaćinstava bile su na oko 64 odsto proseka EU. Recimo cene za nemačka domaćinstva su bila za oko devet odsto iznad proseka. Cene u Srbiji bile su najviše u regionu, sem Hrvatske, a više i nego u Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj.
Ipak, Danas je pokušao da uporedi cene desetak proizvoda koji se često nalaze u korpama kupaca u Srbiji i regionu, pa i Nemačkoj i Rusiji.
Poredili smo cene sličnih ili čak i istih proizvoda u najvećem domaćem maloprodajnom lancu Maksi, sa cenama u sličnim maloprodajnim lancima u drugim zemljama.
Ako bismo gledali samo cene, da u jednačinu ne uključujemo i plate, moglo bi se pomisliti da i ne stojimo tako loše. Uglavnom smo najskuplji u regionu, osim nekoliko artikala. Kod nekih proizvoda je kod nas skuplje nego u Nemačkoj, a neki su jeftiniji. Uglavnom smo skuplji nego Moskva.
Na primer, dok u našoj zemlji Milka čokolada od 80 grama košta 175 dinara, u Rusiji 85 grama iste čokolade košta 156. U Nemačkoj 100 grama ove čokolade košta 158 dinara. Kada uračunamo i razliku u težini, razlika je više od 30 odsto, u korist Nemaca.
U Crnoj Gori 100 grama košta 115 dinara, a u Hrvatskoj 111 dinara.
Među najskupljim namirnicama nalazi se i suncokretovo ulje, koje je jedino u Nemačkoj skuplje nego kod nas i košta 174 dinara za litar. U Srbiji litar ulja košta 165, u Hrvatskoj 151, Rusiji 149, Crnog Gori 142 dinara.
U Srbiji je ubedljivo najjeftiniji šećer u regionu. Kilogram šećera u našoj zemlji košta oko 114 dinara, u Hrvatskoj košta 151, Crnoj Gori 140, BiH 126 dinara, a u Nemačkoj 174 dinara. S druge strane, šećer u moskovskom lancu Perekrjostok košta samo 75 dinara.
Osetno više cene beleži i svinjski but bez kost, jer kilogram ovog mesa u Srbiji košta oko 900 dinara pakovan, a oko 760 dinara u rinfuzu, dok se u Hrvatskoj cena kreće oko 580, Crnoj Gori 572, Rusiji 540, ali je u Nemačkoj najskuplje i građani ga plaćaju 1.050 dinara po kilogramu upakovanog, a ako se kupuje na merenje onda je još skuplje.
Kada govorimo o mesu, pileći batak najskuplji je u Crnoj Gori gde košta čak 630 dinara. U Nemačkoj su karabatak i batak 520 dinara, Rusiji 348, a najpovoljniji je u Hrvatskoj 330 dinara po kilogramu.
Stišnjena šunka najskuplja je u Hrvatskoj gde je cena kilograma ovog delikatesa 1.437 dinara. U Crnoj Gori šunka košta 1.145 dinara, Rusiji 1.140, Srbiji oko 1.028, a neverovatno je da je u najbogatijoj, Nemačkoj 930 dinara.
Jedna od najosnovnijih životnih namirnica, mleko, od navedenih zemalja najskuplje je u Crnoj Gori. U toj zemlji litar mleka sa 2,8 odsto mlečne masti može se kupiti po ceni od 174 dinara. Nešto jeftinije je u Srbiji gde košta 153, a zatim u Hrvatskoj u kojoj je cena 119 dinara. U Nemačkoj litar mleka sa 3,5 odsto mlečne masti košta 115 dinara, U Srbiji je litar ovog mleka od 175 dinara pa naviše.
U Rusiji je mleko sa 2,5 odsto mlečne masti 72 dinara.
Među retke artikle koji su kod nas jeftiniji spada koka kola. Litar ovog soka u Rusiji je 192 dinara, u Nemačkoj dva litra koštaju 233, u Srbiji litar i po 134, u Crnoj Gori ista količina košta 205, a u Hrvatskoj 209 dinara.
Osnovni proizvodi za ličnu higijenu kao što su pasta za zube, kupke ili šamponi značajnije variraju u cenama. U Rusiji Nivea kupka od 250 mililitara košta 310 dinara, u Nemačkoj 205 dinara. Šampon istog proizvođača u Srbiji se može kupiti za 453 dinara, Crnog Gori za 408, a Hrvatskoj po ceni od 293 dinara.
Kolgejt pasta za zube najskuplja je kod nas i košta oko 330 dinara, u Rusiji 192, Nemačkoj 233, Crnoj Gori 220 i Hrvatskoj 222 dinara.
Ipak, kada je reč o mlevenoj kafi, tu se u pogledu cena nalazimo u sredini. Pakovanje od 100 grama u Crnoj Gori košta 116 dinara, Hrvatskoj 217, a u našoj zemlji 187 dinara.
Svakako, cene same po sebi govore samo deo priče. Drugi deo su plate od kojih se te cene plaćaju. Prosečna neto plata u Srbiji u decembru bila je 811 evra, a u Nemačkoj 2.781 evro u poslednjem kvartalu prošle godine. Kao što se može videti daleko od toga da su cene manje 3,4 puta u Srbiji nego u Nemačkoj, a koliko su manje plate.
U Hrvatskoj je u novembru prosečna neto plata bila 1.208 evra, u decembru je u Crnoj Gori bila 814 evra, a u BiH 668 evra. U Rusiji je prosečna plata oko 780 evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.