Cene samo rastu: Poboljšanje situacije nije na vidiku, a šta očekuje potrošače?

Cene su u evrozoni visoke kao nikad pre. U julu su u proseku bile za 8,9 odsto veće nego u leto prošle godine.

U Nemačkoj je ta razlika zbog državnih intervencija nešto manja – 7,5 procenata.

No, smanjeni porez na gorivo i jeftina mesečna karta za javni prevoz i vozove prestaju da važe u septembru, a plate će verovatno da rastu. M

nogi u uslužnim delatnostima, poput frizera, će zbog poskupljenja energenata morati da povećaju cene. Očekuju se i veliki izdaci za režije iduće godine, nakon što stanodavci pošalju podstanarima obračun za 2022. godinu.

Poboljšanje situacije nije na vidiku.

I proizvođači stalno povećavaju svoje cene. Stručnjaci su očekivali sporiji rast, ali to se nije ostvarilo. U julu je zabeležen rast od 37,2 odsto. Glavni razlog je drastično poskupljenje energenata, u proseku 105 odsto u poređenju sa prošlom godinom. Gas je za godinu dana poskupeo za 164 procenata, struja 125, naftni derivati 42 odsto. To su glavni uzroci povećanja cena u maloprodaji, piše DW.

Vrhunac je dostignut?

Ako se iz povećanja cena izdvoje dodatni troškovi za energente, proizlazi da su cene proizvođača sada porasle za samo 14 odsto. To je još uvek veliko poskupljenje, smatra Ralf Solvin, ekonomski stručnjak nemačke banke Komercbank. On kaže da su pojedine sirovine, poput čelika, u međuvremenu pojeftinile, pa to, prema njegovom mišljenju, ukazuje da će idućih meseci biti dostignut vrhunac poskupljenja. Solvin to ocenjuje kao „prvi oprezan signal da ćemo iduće godine imati nešto manji rast cena“.

Do tada će, prognoziraju stručnjaci, inflacija u Nemačkoj i dalje da raste – na devet odsto, možda čak i više. Solvin upozorava da to ne znači da će od iduće godine sve biti po starom. „Procenjujemo da će inflacija i nakon toga ostati na više od dva procenta, dakle i dalje ćemo imati fazu prilično visoke inflacije“, kaže taj ekonomski stručnjak. To je inflacija koja će i dalje premašivati ciljeve Evropske centralne banke (ECB) za stabilizaciju cena.

Prikrivena povećanja cena

ECB je u julu po prvi put nakon 11 godina povećala kamatnu stopu u evrozoni. Stručnjaci očekuju da će ona nastaviti da raste, verovatno ponovo za 0,5 odsto. „Procenjujemo da taj korak, koji se može očekivati u septembru, neće biti poslednji, već da će ECB povećavati kamate i iduće godine, kako bi tada bila zaista sigurna da ćemo opet imati smanjenje inflacije“, kaže Mihael Holštajn, glavni ekonomista DZ-Banke. Solvin pak pretpostavlja da će privreda predstojeće zime verovatno pasti u recesiju, pa će zato ECB verovatno najpre neko vreme da pauzira sa povećanjem kamata.

I građani se suočavaju s povećanim potrošačkim cenama. Tako su proizvođači prehrambenih proizvoda u julu svoje cene povećali za 21 procenat u odnosu na isti period prošle godine. No, to nije uvek transparentno, upozorava Centrala za zaštitu potrošača Hamburg. Sve više proizvođača, naime, koristi trikove: recimo, smanje pakovanje proizvoda, ali ne i cenu. Dakle, za isti novac potrošač dobija manju količinu. Armin Valet iz hamburške Centrale za zaštitu potrošača kaže da ta pojava nije ništa novo, ali da su sada veoma učestale žalbe potrošača na ta skrivena poskupljenja. Ona, prema njegovim procenama, iznose između 11 i 33 odsto.

Osim toga, često se ne radi samo o smanjenoj količini, već se još i povećava cena. Armin Valet kaže da se to uglavnom događa kod slatkiša, ali i kod higijenskih proizvoda i kozmetike. Osnovne životne namirnice obično nisu pogođene tim prikrivenim poskupljenjima. „Litar mleka je stvarno još uvek litar mleka“, kaže Valet. No, on računa s tim da će cene još neko vreme nastaviti da rastu.