Koliko su porasle cene stanova u EU, a koliko u Srbiji?

Cene stanova i kirije u EU su pratile sličan trend između 2010. i drugog kvartala 2011. godine, ali su se od tada drugačije ponašale. Dok su kirije stalno rasle, cene stanova su imale varijabilnije promene, kombinujući periode pada praćene brzim rastom.

Između 2010. i trećeg kvartala 2024. godine, cene stanova u EU porasle su za 54,1 odsto, a kirije za 26 odsto.

Posmatrano po zemljama, u istom periodu, cene stanova su porasle više od kirija u 20 zemalja EU za koje su podaci dostupni. One su se više nego utrostručile u Mađarskoj i Estoniji (obe +230 odsto) i više nego udvostručile u Litvaniji (+181 odsto), Letoniji (+154 odsto), Češkoj (+135 odsto), Austriji (+114 odsto), Portugalu (+113 odsto), Bugarskoj (+110 odsto) i Luksemburgu (+103 odsto).

Italija je bila jedina zemlja u kojoj su cene smanjene tokom ovog perioda (-4 odsto).

Što se tiče kirija, one su porasle u 26 zemalja EU, a najveći rast zabeležen je u Estoniji (+216 odsto), Litvaniji (+183 odsto), Irskoj (+109 odsto) i Mađarskoj (+108 odsto). Grčka je bila jedina u kojoj su pojeftinile (-16 odsto).

Kakvo je stanje u Srbiji?

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), koji indekse cena usaglašava sa standardima Eurostata, cene stanova u Srbiji su u trećem kvartalu 2024. zabeležile rast od 1,17 odsto u odnosu na drugi kvartal iste godine.

„Nakon perioda intezivnog rasta cena tokom 2021. i 2022. godine, u trećem tromesečju 2024. godine nastavlja se usporavanje rasta cena stanova u Srbiji, koje je započelo u drugoj polovini 2022. godine. Godišnja stopa rasta cena u trećem tromesečju 2024. iznosi 4,69 odsto, što predstavlja umeren i stabilan rast i neznatno usporavanje u odnosu na 4,85 odsto iz drugog tromesečja 2024. godine”, navodi se u saopštenju RGZ.

Međugodišnji rast cena starogradnje u trećem kvartalu 2024. godine iznosio je 4,45 odsto što predstavlja blago usporavanje rasta u odnosu na 4,61 odsto u drugom kvartalu, dok je novogradnja ostvarila međugodišnji rast cena od 5,10 odsto, naspram 5,27 odsto u prethodnom kvartalu.

Najveći porast broja kupoprodaja stanova zabeležen je u Vojvodini (22,6 odsto) i regionu Južne i Istočne Srbije (19,34 odsto) međugodišnje. Slede Beograd sa 13,91 odsto i region Šumadije i Zapadne Srbije sa 13,62 odsto.

Od prvog kvartala 2019. do trećeg kvartala 2024. godine, cene stanova u Srbiji su veće za 68,69 odsto, a najveći rast cena zabeležen je u Vojvodini (78,34 odsto) i Beogradu (71,8 odsto).

Novogradnja je skuplja za 55,46 odsto, a starogradnja za 77,73 odsto, međutim cene u novogradnji su i dalje relativno više u poređenju sa starogradnjom u Beogradu, Nišu i Kragujevcu, dok je u Novom Sadu prosečna cena kvadratnog metra u starogradnji u trećem tromesečju bila neznatno viša od cene u novogradnji.

„Broj stanova uzetih na kredit povećan je za 74,72 odsto u trećem tromesečju 2024. godine u odnosu na isti period prethodne godine, kada je zabeležen pad od 47,64 odsto. Od ukupnog broja stanova u prometu četvrtina (25 odsto) je finansirana iz kredita, što je za osam procentnih poena više u odnosu na isti period prethodne godine“, navodi RGZ.