Povratak ili samo privremeni šok: Zbog čega cene usluga guraju inflaciju?

Ovo je najavila i Narodna banka Srbije prošle nedelje kada je prilikom odluke da ne smanjuje referentnu kamatnu stopu ocenila da će na privremeni rast inflacije u julu u najvećoj meri će uticati serija jednokratnih poskupljenja pojedinih prehrambenih proizvoda i usluga sa regulisanim cenama.

U obrazloženju centralne banke ističe se da ti proizvodi poskupljuju zbog rasta cena na svetskom tržištu ili sirovina.

Ipak, ako pogledamo izveštaj Republičkog zavoda za statistiku, ističe se međugodišnji rast cena usluga, pre svega komunalija. Recimo gas je poskupeo 9,4 odsto, struja 7,3 odsto, a daljinsko grejanje 10,6 odsto u proseku.

Takođe, kirije su u proseku skuplje skoro 13 odsto nego prošle godine, iznadprosečno su poskupele i sotale komunalije kao što su voda i kanalizacija, održavanje stanova itd.

Takođe doprinos rastu cena dao je i sektor transporta, a to pre svega zavisi od cena goriva. Gorivo u julu ove godine je u odnosu na jul prošle bilo skuplje 10 odsto, pokazuju podaci RZS-a.

Dalje, restorani i hoteli su skuplji 9,1 odsto, a rekreacija i kultura 5,6 odsto. Međutim, upravo ova poslednja oblast je zabeležila najveće poskupljenje u odnosu na prethodni mesec, jun, od čak 3,1 odsto.

S druge strane, hrana je međugodišnje poskupela 1,4 odsto i tu se izdvajaju proizvodi grupisani kao „šećer, džem, med i čokolada“ sa 9,3 odsto, a što se najviše odnosi na poskupljenje čokolade usled problema sa proizvodnjom kakaoa u Africi.

Ako je za utehu i međugodišnja inflacija u evrozoni je u julu bila veća nego u junu, doduše rast je znatno manji nego u Srbiji. Prema preliminarnim podacima Eurostata, u julu je međugodišnja inflacija iznosila 2,6 odsto, nakon 2,5 odsto u junu.

Među onim zemljama koje su dostavile podatke Eurostatu, samo je Belgija u julu imala veću godišnju inflaciju od Srbije-5,5 odsto.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije napominje da se i u EU i u Srbiji inflacija tvrdoglavo drži zato što su centralne banke još na početku rasta cena 2021. godine zakasnile sa povećanjem kamatnih stopa.

„U avgustu, septembru 2021. godine neke centralne banke su počele sa povaćanjem kamatnih stopa, a mi smo, kao i ECB, to uradili devet meseci kasnije. To je omogućilo kreiranje inflacionih očekivanja i sada se plaća cena, jer se inflacija teže obara. Kod nas je tome doprinela i ekspanzivna monetarna politika prethodnih godina i davanje novca pred izbore“, napominje Šoškić dodajući i da imamo rast cena koje reguliše država.

Činjenicu da cene usluga guraju sada inflaciju on objašnjava rastom plata.

„Rast plata u državnom sektoru gura i plate u privatnom. Trebalo je pomagati ciljano ljudima sa najnižim dohocima, a ostali je trebalo da se strpe sa povećanjem plata dok se ne suzbije inflacija, pa onda da se nadoknađuje. Ali ako cene rastu, a plate rastu zbog rasta cena, onda se produžuje inflacija“, napominje on.

Zaista, od početka godine sa padom inflacije, plate beleže visok realni rast. U maju, prema poslednjim podacima RZS, prosečna neto plata je bila veća nego u istom mesecu lane 11,2 odsto.

Možda je ovaj neočekivani skok inflacije nakon godinu i po dana konstantnog pada razlog zašto je premijer Vučević govoreći o 100 dana vlade, pomenuo i cene, marže, posrednike i monopoliste ističući da su neki proizvodi u inostranstvu i dvostruko jeftiniji nego u Srbiji.