Cenu pšenice reguliše država, a ne tržište

tih godina prošlog veka). Uprkos tome predstavnici ruske Dume upozoravaju poljoprivrednike da ne prodaju pšenicu ukoliko njena cena padne ispod granice od 250 dolara po toni, najavljujući da će u tom slučaju intervenisati kupovinom dva do pet miliona tona žita i „popraviti“ cenu žita na tržištu – komentariše za Danas Vukosav Saković, direktor Fonda za žito.

– Mlinovi udruženi u Žitovojvodinu plaćali su kilogram žita između 14 i 16 dinara, mada je cena pšenice u okruženju niža za 1,5 do dva dinara. Uprkos tome poljoprivrednici su nezadovoljni. Mislim da bi resornog ministra trebalo više da brine taj podatak zbog planiranja jesenje setve – kaže Matić i dodaje da su iznenađeni razmišljanjem novog ministra poljoprivrede.
On naglašava da tržište ne može da reši sve probleme sa kojima se proizvođači pšenice suočavaju i kao argument navodi podatak da tržišni viškovi pšenice u zemljama u okruženju određuju njenu cenu, koja svakodnevno beleži pad. Matić podseća da je otkupna cena žita u Mađarskoj bila 13 dinara, u Rumuniji i nešto niža, dok je prosečna cena po kojoj su članice Žitovojvodine (pokrivaju oko 50 odsto tržišta žita) otkupljivale pšenicu za 15 dinara po kilogramu.
– Logično je onda pitanje: kako je moguće da domaće mlinske organizacije otkuplju pšenicu po cenama koje su najviše u okruženju, a da poljoprivrednici budu nezadovoljni. Suština je u tome da jedna dobro organizovana država ne bi smela da dozvoli da tržište rešava problem cene pšenice, prvenstveno zbog njenog značaja u ishrani stanovništva. Ipak, smatramo da sa nadležnima treba razgovarati, pa i o tome kako da pšenica postane ozbiljan izvozni proizvod, koji po ceni i kvalitetu odgovara svetskom tržištu. Mlinari su zainteresovani da poljoprivrednici ostvare što bolje prinose, kao i što višu cenu žita, jer je to preduslov za uspešno poslovanje i mlinskih organizacija. Uostalom, država bi, ako već smatra da je cena žita koju plaćaju mlinari nerealna, mogla za robne rezerve da otkupi pšenicu i po 18 dinara za kilogram – kaže Matić.
Vukosav Saković, direktor Fonda za žito, izjavio je za Danas da postoji Zakon o zaštiti konkurencije na osnovu koga se može odrediti monopolističko ponašanje svih, pa i mlinara i da paušalne ocene i procene nisu nikome od koristi.
– Veći problem je što proizvođači nemaju udruženje koje bi štitilo njihove interese. Prošlogodišnji skok cena žita nije odgovarao poljoprivrednicima, ali ni mlinarima. Zato mislim da je neophodna intervencija države koja bi mogla da pomogne izvoz žita, pokrivajući negativnu razliku između cene koju želi da formira na domaćem tržištu i izvozne cene, što praktično znači vraćanje na tzv. izvozne subvencije. Drugi način je da država, odnosno Republička direkcija za robne rezerve otkupi deo tržnog viška, što je inače uobičajen način dovođenja u sklad ponude i tražnje na tržištu. Uostalom, država je mogla i lane da otkupi pšenicu i intervencijom na tržištu zadrži njenu cenu na nivou od, recimo, 20 dinara za kilogram – kaže Saković, dodajući da mlinari koji su lane kilogram žita plaćali i 23,5 dinara sada kupuju samo neophodne količine kako poslovanje ne bi opteretili kreditima i čuvanjem zaliha.