Cepkanje komore ili podsticaj konkurentnosti?

– Ukidanjem obaveznog plaćanja članarine svako bira čiji će biti član, da li će uopšte biti nečiji član. Cilj je da se podstakne konkurentnost, a promene su bile nužne – rekao je juče državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede Aleksandar Ljubić, na konferenciji u organizaciji Danas konferens centra „Privredne komore i ekonomski razvoj Srbije“. On je naglasio da će udruženja od Nove godine moći da biraju da li žele da plaćaju članarine.

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin oštro je kritikovao i način na koji je zakon usvojen, ali i njegovu sadržinu.

– Zakon je donet po hitnom postupku, bez javne rasprave, a privreda nije ništa pitana – istakao je osnovne zamerke Bugarin. On kaže da je Privredna komora u Srbiji stara 155 godina, kao i da je nekada mogla da predlaže zakone, a da sada to nije slučaj i da se odluke donose bez konsultovanja sa privredom. On smatra da je Privredna komora dobro radila svoj posao i upitao pravnike koliko je zakon koji treba da počne da se primenjuje „sprovodiv i održiv“. „Omogućiti da 100 članova formira udruženje nije dobro, da je bar rečeno da je potrebno 1.000 članova, onda bismo mogli da pričamo o reprezentativnosti. Pa najmanja grupacija u PKS ima više od 100 članova“, naglasio je Bugarin.

On se, kako kaže, ne slaže sa onima koji smatraju da je PKS prevaziđena, zaostavština socijalizma. „Odgovorno tvrdim da je PKS reformisanija od 95 odsto institucija u zemlji“, rekao je Bugarin.

Član Političkog saveta i privrednik Nikola Pavičić rekao je da u privredi postoje tri bloka, jedan je finansijski, drugi čini uvoznički lobi, a treći proizvodnja. „Ova prva dva mogu da se sama dogovore sa državom, ali proizvodnji u kojoj posluje 92.000 malih i srednjih preduzeća, potrebna je pomoć u dijalogu sa državom“, naglasio je Pavičić.

On je napomenuo da je u Srbiji u poslednjih 12 godina napravljen sistem koji se ne može popravljati, već koji se mora menjati. „U ovom sistemu je jasno ko plaća ceh“, naglasio je Pavičić, aludirajući na proizvodni sektor, koji bi, smatra on, trebalo zaštititi od visokog poreza, nerealnog kursa i zelenaških kamata.

Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević zamera Privrednoj komori što se nije suprotstavljala vlasti, što nije učestvovala u odlučivanju na način kako to treba i štitila privredu, što je dala „lažni legitimitet besmislenoj vlasti“.

– Ovde očigledno postoji spor oko toga da li članstvo treba da bude dobrovoljno ili ne. Ako je Komora radila dobro, onda nema čega da se boji. Platićemo svi 1.800 dinara mesečno, ako se radi dobro. Ako je vaš rad toliko kvalitetan, ostaćemo svi vaši članovi – rekao je Knežević i istakao da on podržava ovakav zakon.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da svako najbolje zna gde želi da potroši svoj novac. „Komora nudi određene usluge, ako poboljša rad, napravi reformu, ne vidim zašto ne bi opstala“, istakao je Stevanović. Članarina, napomenuo je on, nije jedini način od kog bi Komora mogla da prihoduje, već postoje razni evropski fondovi koji bi mogli da se iskoriste za razne projekte. U krajnjoj liniji, kako je rekao Stevanović, mogu da se smanje i rashodi.

Bugarin je rekao da PKS ne živi samo od članarina i da je od 2007. do 2012. udeo servisa i usluga porastao sa 27 na 40 odsto, što znači „da nismo sedeli skrštenih ruku“. Državni sekretar Aleksandar Ljubić, kome je publika u Danas konferens centru jedva dozvolila da završi repliku, rekao je da „nije očekivao“ ovakvu raspravu na zakon koji je usvojen još 2009, kao i da ga cela atmosfera podseća na period pred uvođenje višestranačja u Srbiji. „Tema nije urušavanje Privredne komore, ovaj Zakon treba da donese boljitak privredi“, naglasio je Ljubić.