Česte štete od nepogoda u poljoprivredi

Prisetimo se , u poplavama čije  razmere nisu zabeležene u poslednjih 120 godina ,te 2014 godine bili  su ugroženi  životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je ,tada, prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od  poplava iznela  1,7 milijardi evra  ili više od 4 procenta BDP. Sliv Zapadne Morave obuhvata površinu od 11.081 kvadratnih kilometara na kojoj živi 838.791 stanovnika od kojih se više od polovine bavi poljoprivrednom proizvodnjom.

Udeo poljoprivrede, zajedno sa prehrambenom industrijom u BDP-u države, prošle godine bio je 13,5% a prema poslednjim raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u drugom kvartalu 2017. godine, u odnosu na isti period prošle godine, je iznosio 1,3 odsto. Procenjeno je da je 11.943 hektara zemljišta bilo neupotrebljivo za poljoprivrednu proizvodnju tokom jedne sezone, dok je površina od 4.815hektara zahtevala uklanjanje otpada.

Direktna šteta je procenjena na oko 81 milion evra. Proizvodni gubici su bili najvidljiviji u  ratarstvu, gde su procenjeni na preko 117 miliona evra. Ovih nekoliko podataka jasno ukazuju da smo više nego upućeni da krajnje ozbiljno shvatimo svu pogubnost klimatskih promena  kao glavnog uzročnika  elementarnih nepogoda čija je poljoprivreda redovna i , možda ,dugoročno , najveća žrtva. Posmatrano  kroz prizmu iznetih podataka  na značaju dobija podatak o još jednoj uspešno sprovedenoj obuci sprovedenoj na Rudnu u  Centru za obuku gradske uprave grada Kraljeva.

U organizaciji Odeljenja za poslove civilne zaštite i Tima za koordinaciju aktivnosti  na realizaciji Protokola  u slivu Zapadne Morave , uz  svesrdnu pomoć organizacije FAO za Srbiju , realizovana je  radionica na temu „Procena štete u poljoprivredi po međunarodnoj PDNA metodologiji “.  Kao rezultat radionice izrađeni su , posle trideset godina, novi obrasci za lakše ,brže i preciznije procene štete ali i  gubitaka i  potreba u poljoprivredi  nakon prirodnih katastrofa.Tridesetak učesnika iz lokalnih samouprava koje su potpisnice  Protokola  u slivu Zapadne Morave su iznošenjem iskustava iz svojih sredina značajno doprineli da se dođe do dokumenata koji će , u budućnosti, olakšati važan posao efikasne procene štata od elemetarnih nepogoda u poljoprivredi.

Jer , bez dobre i brzo urađene procene štete izostaje i , u tim trenutcima , neophodna reakcija i pomoć zajednice . A da će takvih potreba biti i u budućnosti govore  podatci da će klimatske promene na poljoprivredu uticati preko smanjenja prinosa i kvaliteta polodova zbog povećanih suša i temperature, smanivanja plodnosti zemljišta, povećanja opasnosti od bolesti i štetočina i pojava novih…Jer ,kako rekoše, klima određenog  područja ,teritorije, više ne postoji. Postoje samo trendovi njenih promena!