Četiri rekorda Sokobanje

Ali, čak i ako se pričeka na 2019. za plasman u prvu petorku, svakako ima čime da se ponosi – ove godine beleži apsolutne rekorde u rastu i broja gostiju i broja noćenja i dužine njihovog boravka.

– U prvih devet meseci Sokobanja je zabeležila 88.607 dolazaka, što je 86,8 odsto više nego prošle, do sada rekordne 2017. godine. Zabeležili smo 444.340 noćenja, što je 89,3 odsto više nego lane u istom periodu. To je najveći rast turističkog prometa u našoj zemlji, pri čemu imamo najduže zadržavanje gostiju, više od pet dana po gostu. Zvanično prijavljenom, a ne treba da vam govorim koliki je problem u celoj zemlji sa neprijavljenim posetama – kaže za Danas direktor Turističke organizacije Sokobanje Ljubinko Milinković.

Sa brzinom života i sve kraćim odmorima, dodaje naš sagovornik, danas je izuzetno teško zadržati gosta duže od dan-dva, pa je tim uspeh još veći.

* Na čemu se temelji taj veliki rast turističkog prometa?

– Pre svega na investicijama u turističku privredu i ponudu, kao i organizacijom različitih događaja za goste. Moram da naglasim izuzetnu podršku Turističke organizacije Srbije, pre svega u promociji Sokobanje kao poželjne destinacije za odmor i njenih potencijala koji su najvećim delom već stavljeni u funkciju turizma. Značajna je i podrška Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, ne samo finansijska, već i kroz poštovanje Nacionalne strategije razvoja turizma koja podstiče i razvoj lokalnih strategija.

Naravno, tu je presudan sam položaj Sokobanje, koja na malom prostoru ima izuzetnu prirodnu ponudu: četiri planine, dva jezera, reku, nadaleko čuvene termomineralne vode koje su koristili još Rimljani, a i danas su svi izvori u funkciji i koriste se na pravi način. I, naravno, čist vazduh.

Osim toga, imamo najdužu tradiciju organizovanog turizma u zemlji – više od 180 godina, što je ozbiljan turistički resurs. Sokobanjci su opredeljeni da se bave turizmom i da žive od njega. To primećuju i domaći i strani gosti, pa evo i još jednog podatka – stranaca je ove godine pet puta više nego prošle i čine oko petinu svih dolazaka. Ali, da ponovim, Sokobanjci se već generacijama susreću sa turistima i umeju da prepoznaju potrebe gosta.

* Banje su u vizuri prosečnog građanina ovde i dalje mesta za lečenje, ne za odmor. Koliko gostiju dolazi na rehabilitaciju, kroz tzv. zdravstveni turizam, a koliko su stvarni turisti?

– Sam boravak u Sokobanji blagotvorno deluje na zdravlje, čak i kad se ne koriste zdravstvene usluge koje nudimo. Nama pretežno dolaze ljudi iz velikih centara kao što su Beograd, Niš i Kragujevac i iz Vojvodine, oni žele da se oslobode stresa urbane svakodnevice, dišu svež vazduh i provedu aktivan odmor. Onih koji koriste isključivo banjske usluge i usluge Specijalne bolnice Sokobanja je oko 20 odsto, ali ako treba da opišemo najčešće posetioce to su porodice sa decom posetilaca.

* Sokobanja je prva ekološka opština u Srbiji. Koliko je to značajno za razvoj i turizma i opštine?

– Izuzetno. Sokobanja na svojoj teritoriji nema zagađivača, celu je renomirani švajcarski institut specifikovano kao ekološka i sve ono što se ovde ubere ima taj žig. To je najvredniji resurs koji se mora čuvati za buduće generacije. Biće jasno o čemu govorim ako vam kažem da u Srbiji prosečno od sto dece uzrastu sedam do 14 godina, čak sedam ima astmu, a u Sokobanji na hiljadu dece samo petoro ima to teško hronično oboljenje. Ovaj vazduh leči, možemo slobodno reći, pa i lekari preporučuju roditeljima koji imaju decu sa problemima u disajnim putevima da ih dovedu bar jednom godišnje na desetak dana ovde.

* Nije dovoljan samo vazduh da se zadrži ekološki primat, važno je i odlaganje smeća, prečišćavanje voda, sve ono što čini neku sredinu zdravijom od drugih.

– Apsolutno i moram da kažem da još ima crnih tačaka, a najveći problem je izvoženju čvrstog otpada. To, međutim, nije samo stvar odluke Sokobanje, već regionalne, a u toku je realizacija projekta regulacije i izvoženje smeća na jednu od regionalnih deponija, u Nišu ili u Zaječaru. Mi ovde već imamo razdvajanje otpada i počela je gradnja postrojenja za odvajanje organskog od neorganskog otpada. Letos je svako domaćinstvo dobilo posebne posude za separaciju otpada i iskreno se nadam – ali to je pitanje za lokalnu samoupravu – da će se problem reštiti do kraja 2019. Kada je o otpadnim vodama reč, dve trećine Sokobanje ima sistem za preradu u jednom od najmodernijih postrojenja u Srbiji. Prečišćena voda koja izlazi iz tog postrojenja je višeg kvaliteta od onog što zakon nalaže i direktno može u reku. Preostaje i uključivanje preostale trećine u naredne dve do tri godine.

Pristup objektima

* Za rehabilitacioni centar kakav je Sokobanja izuzetno je važan pristup objektima prilagođen osobama sa invaliditetom, privremenim ili trajnim.

– Mi smo podneli novi projekat za IPA fondove sa partnerskom banjom iz Bugarske, reč je o prilagođavanju starijih objekata, nadam se da će sredstva biti odobrena. Noviji objekti kao akva-park Podina, uređen je u skladu sa evropskim standardima, a takav će biti i veliki objekat koji se radi uz značajnu podršku Ministarstva. Reč je o investiciji od milion evra, a Ministarstvo je učestvovalo sa više od polovine sredstava. Ima zgrada poput sedišta lokalne samouprave koja je izgrađena u prvoj polovini XX veka i nije dostupna, kao ni Zavičajni muzej i bioskop „Moravica“, ali prilagodićemo ih ako nam Evropska komisija odobri projekat.

(Projekat „Turizam u službi ekologije, ekologija u službi turizma“ sufinansiran je sredstvima Opštine Sokobanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva)