Četvrtini zaposlenih u upravi Kragujevca nuđen mito, korupcija kao navika

Korupciji su, s druge strane, najmanje podložne raspodele budžetskih sredstava i nadležnosti Skupštine grada, Gradskog veća i gradonačelnika.

Kao jedinica lokalne samouprave, uprava grada Kragujevca manje je izložena korupcijskom pritisku od nekih drugih institucija, kao što su, saobraćajna policija ili poreska uprava.

To je saopšteno iz Centra za evropske politike (CEP) iz Beograda, na osnovu rezultata istraživanja u kojem su analizirana iskustva građana i zaposlenih u upravi grada Kragujevca o korupciji i primeni i efikasnosti antikorupcijskih mera koje se sprovode.

Istraživanje je sprovedeno tokom juna, septembra i oktobra 2022. godine, u okviru projekta „Implementacija zajedničkih rešenja iz oblasti antikorupcije i dobre vladavine u Jugoistočnoj Evropi“.

Naglašeno je da je Kragujevac, „možda svetli primer na Balkanu“, ali jasno je da treba nastaviti sa radom na suzbijanju korupcije i na edukaciji, kako zaposlenih, tako i građana.

U poređenju sa drugim jedinicama lokalne samouprave iz Jugoistočne Evrope, koje su bile deo istraživanja, grad Kragujevac ima nešto niži korupcijski pritisak, koji iznosi oko 23 odsto.

Ta stopa se u drugim analiziranim jedinicama lokalne samouprave kreće od 25 procenata do maksimalnih 32 odsto u opštini Slatina u Sofiji, u Bugarskoj.

CEP navodi da je najbolji primer opština Riva del Garda u Italiji, u kojoj je zabeležen korupcijski pritisak od samo šest procenata.

Iako, na prvi pogled, kod nas situacija deluje ohrabrujuće, ocenjuje CEP, postoji mnogo prostora za napredak.

CEP ističe da u većini situacija, građani u Kragujevcu izražavaju zadovoljstvo time što zaposleni u upravi grada nisu aktivno tražili novčane ili druge usluge, ni direktno niti indirektno.

Drugačiju sliku nudi iskustvo zaposlenih u upravi grada Kragujevca.

„Čini se da su često sami klijenti ti koji iniciraju pružanje usluga, davanje novca ili poklona kako bi ubrzali izvršenje željene usluge od strane zaposlenih“, navodi CEP.

Istraživanje je pokazalo i šta stoji iza koruptivnih oblika ponašanja.

„Oko polovine ispitanih građana koji su imali iskustvo sa korupcijom, odnosno onih koji su dali novac, poklon, ili pružili uslugu zaposlenom u upravi grada Kragujevca, kako bi im neka usluga bila pružena, učinili su to, jer su verovali da su zaposleni imali takva očekivanja, kako bi ubrzali pružanje usluge“, navodi CEP.

Oko 30 odsto građana, smatra da je iza njihove odluke stajao pre svega mentalitet našeg naroda, dok dodatnih 17 odsto njih smatra da je u pitanju navika.

„Upravo to i zabrinjava, jer ukazuje da su određeni obrasci ponašanja postali uobičajeni u našem društvu i da su postali prihvatljivi, ako ne i poželjni, što stvara plodno tle za pojavu i širenje koruptivnih praksi“, zapaža CEP.

Analiza korupcije u gradu Kragujevcu pokazuje i da postoji prostor za poboljšanje u informisanju građana i zaposlenih, kako o samom fenomenu, tako i o antikorupcijskim merama.

Rezultati istraživanja su ukazali i na potrebu za promenu načina na koji se korupcija posmatra u društvu, kao i na potrebu usvajanja etičkih vrednosti.