Ceves: Državna pomoć u Srbiji 2019. godine iznosila 940 miliona evra, ukupno osam milijardi za 10 godina

Direktor CEVES Nemanja Šormaz je, na konferenciji „OKO za državnu pomoć“, rekao je da na državnu pomoć odlazi dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je više nego što izdvajaju nove članice Evropske unije (EU).

On, međutim, ukazuje da ta izdvajanja treba porediti sa periodom kada su se i te zemlje pripremale za članstvo, pa je onda Srbija na istom niovu kao i one pre 15 godina kada je reč o državnoj pomoći.

Kada bi se taj desetogodišnji iznos državne pomoći iskoristio za druge stvari, Šormaz navodi da bi Srbija sa osam milijardi evra mogla da finansira sve svoje kapitalne projekte i reši neke od najvažnijih pitanja u oblasti životne sredine.

Šormaz je rekao da je državna pomoć deo pregovaračkog poglavlja 8 i da je Srbija dobila prelazna merila za njegovo otvaranje.

Kada se pogledaju podaci za poslednje tri dostupne godine, rekao je Šormaz, 2017, 2018 i 2019. godinu, bez podataka za poljoprivredu, 40 odsto državne pomoći ide na podršku direktnim stranim investicijama i poreske podsticaje, a potom novac odlazi za fid-in tarife za obnovljive izvore energije, subvencije za RTS, direktna davanja drugim preduzećima.

On je istakao da ljudi često, zbog netransparetentnosti, poistovećuju da regionalna državna pomoć u iznosu od 250 miliona evra, ide isključivo za podršku stranim investitorima, što nije slučaj.

Državna pomoć je po pravilima EU zabranjena, ali i tu ima izuzetaka, a godina pandemije je to pokazala, dodao je Šormaz.

On je naveo primer Bugarske koja podatke o državnoj pomoći objavljuje u tekućem mesecu, navodeći primere kakao bi Komisija za kontrolu državne pomoći i Ministarstvo privrede mogli da unapede transparentnost ili koji su indikatori kojima bi se merila korist dobijena kroz datu državnu pomoć.

Šef projekta pomoći Komisiji za državnu pomoć Radmila Mihić rekla je da za 2,5 godine projekta primetna razlika, a sistem kontrole državne pomoći je značajno unapređen, što je konstatovala Evropska komisija u svom izveštaju.

U ove 2,5 godine napravljena je značajna razlika, želja Srbije da nešto promeni i napravi u sektoru državne pmoć. Donet je novi zakon, podzakonski akti koji su usklađeni sa pravnom tekovinama EU, formirana je nova Komisija, po proceduri koja je prihvatljiva kao nezavisna procedura, navela je Mihićeva.

Imamo dobru osnovu da sada u primeni zakona i podzakonskih akata imamo dobre rezultate, dodala je ona.

Ranka Miljenović, ispred Centra za evropske politike, istakla je da je Komisija za kontrolu države pomoći bila sastavljena od ljudi koji su predstavljali davaoce državne pomoći – pa je dolazilo do sukoba interesa.

Finansijski je bila u nepovoljnom položaju, jer se njen budžet propisivao kroz razdeo Ministarstva finansija, podsetila je ona.

Ukazala je da sada Komisiju formira parlament na osnovu javnog konkursa, članovi su pravnici, ekonomisti i budžet ne zavisi od Vlade Srbije i Ministarstva finansija, dok je stručna služba odvojena od Ministarstva.

Ona, međutim, ukazuje da je sve to po zakonu urađeno, ali videće se koliko se može biti nezavisan kada te bira Skupština Srbija.