Cevi postavljene, a da li će biti gasa još uvek neizvesno

Ako je suditi po izjavama zvaničnika to će se definitivno ostvariti 31. maja sledeće godine. Naime, prema pisanju medija nedavno je na pitanje ruskog ambasadora u Bugarskoj Anatolija Makarova kada će ruski gas iz Bugarske krenuti za Srbiju, premijer bugarske Bojko Borisov odgovorio da će to biti 31. maja 2020.

Međutim, bugarski stručnjak za energetiku Hristo Kazandžijev, izjavio je da malo je verovatno da će količine gasa koje će Turskim tokom pristizati u Bugarsku biti dovoljne za snabdevanje Srbije i Mađarske. – Isporuke drugim krakom Turskog toka čine se kao veoma problematične.

Teško da će isporuke prirodnog gasa ‘Balkanskim tokom’ biti realizovane u bliskoj budućnosti. A ni u daljoj budućnosti, pretpostavljam – ocenio je Kazandžijev. Po njemu i izjava Vladimira Putina da Bugarska namerno odugovlači sa izgradnjom gasovoda na svojoj teritoriji ukazuje da Turski tok neće ići dalje ka Srbiji i Mađarskoj. On ističe da je ruski predsednik slične izjave davao i pre nego što je Moskva odustala od izgradnje gasovoda Južni tok pa to, prema njemu, ukazuje da bi moglo i ovog puta da dođe do otkazivanja projekta, to jest izgradnje Turskog toka u Evropi.

Takve izjave svakako stvaraju nelagodnost kod potrošača „plavog energenta“ u Srbiji s obzirom da Moskva i Kijev još uvek nisu postigli dogovor o transportu ruskog gasa preko teritorije Ukrajine nakon isteka tekuće godine, a kako je poznato to je trenutno jedini pravac iz koga se Srbija snabdeva gasom.

Ipak, stručna javnost u našoj zemlji smatra da je reč o netačnoj informaciji koja ima za cilj da opstruira izgradnju tog velikog i značajnog projekta. – Apsolutno nije tačno da gasovod Turski tok neće raspolagati dovoljnim kapacitetom da bi podmirio potrebe potrošača u Srbiji. Naime, njegov kapacitet iznosi 16 milijardi kubnih metara gasa a potrošači u našoj zemlji troše maksimalno dve milijarde kubnih metara gasa. Iz tog podatka se jasno vidi da su tvrdnje o nedovoljnim količinama gasa za Srbiju neistinite – kaže za Danas Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije. Takođe, on ističe da do kašnjenja u izgradnji Turskog toka kroz Bugarsku od pet meseci u odnosu na planirano dolazi zbog toga što je tačno toliko trajao sudski spor koja firma ima pravo da gradi taj gasovod u toj zemlji.

Kada je pak reč o izgradnji gasovodne mreže za potrebe Turskog toka u Srbiji, sudeći po dostupnim informacijama, ona će biti završena kako je bilo planirano do kraja ove godine. U drugoj polovini novembra su počeli radovi na poslednjoj fazi magistralnog gasovoda Turski tok od sela Velebit opštini Kanjiža do granice sa Mađarskom, u dužini od 10 kilometara. Ti radovi bi trebalo da se okončaju do kraja meseca. Dnevno se postavi i do 1.500 metara gasovoda.

Inače, radovi na izgradnji Turskog toka u Srbiji u dužini od 400 kilometara startovali su u aprilu. Dosad su završene tri faze izgradnje nacionalnog magistralnog gasovoda koji treba da se nadoveže na Turski tok. Prva je bila od granice sa Bugarskom do Ćuprije, Druga od Ćuprije do reke Dunav a treća od Dunava do Gospođinaca. Ono što je interesantno je da se ovi radovi odvijaju u gotovo potpunoj medijskoj tišini. Ovaj projekat naime nije imao svoj zvanični svečani početak izgradnje niti su gradilišta obilazili državni funkcioneri, kako je to uobičajeno. Od početka izgradnje u aprilu pa do danas su se pojavile svega dve do tri vesti o sprovođenju projekta.

U svakom od tih slučajeva emiteri su bili mediji naklonjeni aktuelnim vlastima. Izuzev trase nacionalnog magistralnog gasovoda, njegove dužine i podatka da je glavni izvođač radova rusko-srpska firma Gastrans sve druge informacije su pod velom tajne. Tako se primera radi ne zna koliko košta celokupan posao i ko su podizvođači radova (samo je šturo saopšteno da su oni iz redova srpskih preduzeća). Dobri poznavaoci zbivanja u energetskom sektoru Srbije tvrde da misterioznost i šture informacije koje prate izgradnju Turskog toka kroz našu zemlju korene imaju u tome da je svojevremeno vlast u Srbiji bombastično najavljivala izgradnju Južnog toka a Rusi su na kraju, zbog protivljenja Evropske unije njegovoj izgradnji, na kraju odustali od tog projekta.

Bez obzira što se Bugarska izjasnila da će graditi taj gasovod ipak je Brisel taj koji takav projekat uvek može da stopira pozivajući se na određena pravila u Evropskoj uniji. U strahu da se to ne desi i ovog puta zvaničnici u Srbiji retko i malo govore o izgradnji Turskog toka.

Podsećanja radi, Turski tok je ime za gasovod koji se proteže iz Rusije ka Turskoj zarad snabdevanja Turske gasom. Naknadno je odlučeno i da se Turski tok preko Bugarske proširi i na teritoriju Evrope. Iz Bugarske bi dalje išao preko Srbije ka Mađarskoj.