„Za cigarete mora da ima“: Zašto građani Srbije na jedan od poroka troše više nego na voće ili odeću?

Pored toga građani Srbije, odnosno domaćinstva, prošle godine su više trošila mesečno na cigarete i duvan, u proseku 3.116 dinara, nego na voće – 2.110 dinara ili odeću, 2.505 dinara

Sagovornici Danasa ocenjuju da je pitanje kulture, navika, ali i zavisnosti i da za „cigarete uvek mora da bude“.

Žarko Galetin, agroekonomski analitičar kao nepušač ima utisak da se smanjuje broj pušača.

„Kad bih krenuo od sebe, evo ja slabo jedam voće i povrće, ali sam i nepušač. Moj utisak je da je sve manje pušača i da se manje troši na duvan, za razliku od recimo alkohola. Ali to su neki konzumenti koji izazivaju zavisnost i ljudi često ovde govore, pa i teško bolesni, ‘obezbedi mi da ima duvana, drugo me ne zanima’. Stvar je potrošačkih navika. Pušač će kutiju cigreta ili koliko već, kupovati svaki dan, a ne verujem da će voće kupovati svaki dan. Ipak, moj je utisak da barem tinejdžeri nekako manje puše, cigarete nisu više ‘in’ da bi dokazao da si stariji, ali eto statistika je neumoljiva. Dakle, navike i zavisnost“, zaključuje on.

Milan Anđelić, psiholog iz Novog Sada podseća da po nekim ranijim podacima SZO imamo oko 2,8 miliona pušača.

„Taj podatak me ne iznenađuje. Jeste da su se cene cigareta povećale i to je neke ljude odvratilo da kupuju paklice, ali mnogi od njih nisu prestali da puše, nego su se prebacili na kupovinu duvana na crno. Kada bi došli i do tih podataka, cifra bi bila još i veća. Kod nas se sem povećanja cena cigareta nije krenulo u efikasnu borbu suzbijanja konzumiranja duvana barem i za početak u javnim prostorima. U Novom Sadu ima do pet kafića gde je zabranjeno pušenje, a da ne kažem da ćete po javnim kancelarijama i preduzećima zateći duvanski dim iako je pušenje u ovakvim prostorima navodno strogo zabranjeno. Pušenje je duboko usađeno u kulturu ovih prostora, a tržište je nikad bogatije. Od raznih duvana, stotine vrste cigareta, do ovih novih električnih naprava koje imaju na stotine varijacija. Sa druge strane, voće, barem na novosadskim pijacama, često je bezobrazno skupo, a nema baš zavisnika od konzumiranja banana i jabuka“, ocenjuje sagovornik Danasa.

Slađana Ristić, direktorka Zavoda za javno zdravlje „Timok“ u Zaječaru, ističe da ovakvi podaci ukazuju na nedovoljnu edukaciju građana.

„Zdravstveno – vaspitni rad potrebno je da se odvija i među mladima, ali i među starijima. Ljudi nisu dovoljno edukovani o štetnosti duvana i duvanskih proizvoda, ali i o značaju upotrebe voća i povrća, kao i određenih namirnica u pravilnoj ishrani čoveka. Voće i povrće su namirnice koja doprinose pravilnoj ishrani i njihova upotreba je veoma značajna. Ako su zaista ovakvi rezultati ankete, onda je to poražavajuće za sve. Znači zdrvastveno-vaspitni rad sa ljudima treba češće da se obavlja i da se još više govori o pravilnoj ishrani, ali i štetnosti duvana“, zaključuje ona.