Čija je naša Trepča?

 Jer, privrednici iz centralne Srbije i Vojvodine već su više puta takvu evidenciju dostavljali na uvid državi, pa je ova novinarka imala celu studiju tadašnjeg Zavoda za razvoj Srbije, načinjenu krajem 90-ih, a u kojoj su bile navedene firme na KiM i njihova vlasnička struktura iz vizure Beograda. Radnu grupu za rešavanje problema imovine ovdašnjih firmi na Kosovu i Metohiji početkom 2000-ih godina pravila je i Privredna komora Beograda, napravljen je i pregled tih firmi i njihovih kosovskih vlasničkih pretenzija i potraživanja. Monografiju o ekonomiji Kosova i Metohije sa navođenjem vlasničke strukture pojedinih firmi napravio je i sadašnji poslanik Nenad Popović, dok je on od sredine 2000-ih bio nadležan za ta pitanja. Evidencija vlasništva koju priznaje Beograd može se naći i u registrima i arhivi Agencije za privredne registre. Tako da evidencija ne manjka. Da su Privredna komora Srbije i Kancelarija za Kosovo i Metohiju pre trebalo da sazovu pravnike nego privrednike, videće se iz jednog primera i nekoliko još problematičnijih činjenica koje slede. Država dosad, ma koja stranka da joj je bila na čelu, nije ohrabrivala ni firme ni pojedince da pravno zaštite svoje imovinske interese na KiM, a pogotovo im nije nudila pravnu pomoć u tom poslu.

Kosovska banka u stečaju je upravo, a na upit Danasa, demantovala tvrdnju Fonda za razvoj Srbije da je taj fond većinski vlasnik (78,5 odsto) Rudarsko- metalurško-hemijskog kombinata „Trepča“ iz Zvečana postao i preuzimanjem potraživanja te banke od tog kombinata. U jezgrovitom odgovoru listu Danas, Fond je kao prvi osnov za svoj vlasnički udeo u „Trepči“ naveo Ugovor o preuzimanju duga koji je zaključen 5. novembra 1992. godine između Fonda, kao preuzimaoca, RMHK „Trepča“ u restrukturiranju kao dužnika uz saglasnost Kosovske banke u stečaju iz Prištine. Ovim ugovorom Fond je, tvrdio je Fond, a na bazi sudskih rešenja Trgovinskog suda u Beogradu, preuzeo nedospele obaveze RMHK „Trepča“ prema Kosovskoj banci iz Prištine u stečaju, i tako stečena potraživanja konvertovao u kapital u „Trepči“.

Na upit Danasa, Kosovska banka dd u stečaju Beograd odgovorila je da „nije prenela svoja potraživanja od RMHK Trepča na Fond za razvoj“. U detaljnom odgovoru te banke ne osporava se da je na osnovu pomenutih sudskih rešenja potpisan 1992. godine napred navedeni trostrani ugovor, ali, tvrdi Kosovska banka, Fond za razvoj nije ispunio obaveze definisane tim ugovorom, te do prenosa potraživanja nije došlo. Naime, Fond je trebalo da zaključi sa Narodnom bankom Jugoslavije ugovor o izmirenju duga „Trepče“ od 82 miliona dolara prema inostranim poveriocima, čime bi obaveze Fonda prema Kosovskoj banci prestale.

„U toku 2000. godine stečajni upravnik Kosovske banke obratio se Fondu za razvoj i Narodnoj banci Jugoslavije sa zahtevom za prezentiranje dokumentacije u vezi s realizacijom navedenog ugovora o preuzimanju duga. NBJ je obavestila Kosovsku banku da NBJ nije zaključila ugovor sa Fondom za razvoj u vezi s regulisanjem dužničko-poverilačkih odnosa sa RMHK Trepča, dok se Fond za razvoj nije oglasio povodom dopisa stečajnog upravnika“, kažu u Kosovskoj banci u stečaju.

Može se pretpostaviti, a saglasno svemu što se na teritoriji bivše SFRJ događalo devedesetih godina, da ovakvih pravnih zavrzlama ima još. Fond za razvoj tvrdi da je suvlasnik u 115 preduzeća na Kosovu i Metohiji.

Sem ovakvih pojedinačnih zavrzlama, postoji i nekoliko opštih koje bi država prethodno trebalo da reši, dakle pre nego što ovdašnja preduzeća prijave svoje formalne vlasničke aspiracije na KiM. Naime, kako su rukovodioci pojedinih preduzeća javno i potvrđivali, 90-ih godina su upravni odbori pojedinih preduzeća na KiM prosto donosili odluke o prenošenju tih preduzeća u vlasništvo firmi sa teritorije centralne Srbije. Kako sa tim odlukama stvar stoji pravno?

Drugo, Srbija očigledno polaže vlasnička prava na KiM i po osnovu ulaganja preko Jugoslovenskog fonda za razvoj nerazvijenih republika i pokrajina. Ko se još sem Srbije saglasio sa mišljenjem da se ta ulaganja konvertuju u vlasništvo?

I najzad, smatra li Srbija da je stav pojedinih njenih zvaničnika da bi primena Ugovora o sukcesiji bivše SFRJ na imovinsko-pravne poslove Beograda i Prištine bila nepravedna dovoljan da se taj ugovor u ovom slučaju stvarno i ne uzima u obzir.