Čime će se baviti Ministarstvo za javna ulaganja: Prepisane nadležnosti Kancelarije koju vodi Marko Blagojević

Kako se navodi u obrazloženju predloga zakona, Ministarstvo za javna ulaganja treba da obavlja poslove koordinacije realizacije projekata obnove i unapređenja objekata javne namene u nadležnosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava, “u smislu prikupljanja podataka o postojećim i planiranim projektima i potrebama obnove javnih objekata, koordinaciju javnih nabavki, izvršenja ugovornih obaveza i plaćanja; stvaranje uslova za pristup i realizaciju projekata koji se finansiraju iz sredstava predpristupnih fondova EU, donacija i drugih oblika razvojne pomoći”.

Uglavnom, opis poslova ovog ministarstva su prepisane nadležnosti Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.

U dokumentu podnetom Skupštini ne pominje se šta će biti sa Kancelarijom za obnovu i pomoć poplavljenim područjima osnovanom 2014. godine nakon poplava, koja je 2015. prerasla u Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima na čije čelo je došao Marko Blagojević, jedan od osnivača CESID-a.

Ova Kancelarija nije se bavila najvećim državnim infrastrukturnim projektima poput autoputeva i železnica, već projektima kao što su izgradnja bolnica (trenutno je raspisan konkurs za nabavku opreme za bolnicu u Loznici), gradskih stadiona, lokalnih vodovoda, osnovnih škola i domova zdravlja.

Osim Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima u januaru 2020. godine osnovana je Republička komisija za kapitalne investicije kojom predsedava premijerka Ana Brnabić, a čiji članovi su ministri vlade.

Ova komisija se bavila uglavnom kapitalnim projektima.

Ljubomir Madžar, ekonomista i profesor ekonomije u penziji, primećuje da predlog o ministarstvima predviđa veći broj ministarstava.

“To je još jedna manifestacija klijentelizma u ovoj vladi, jer povećava se broj položaja na koje će doći lojalni kadrovi vladajuće stranke. U kapitalnim ulaganjima, a to su investicije u javni sektor, bilo je mnogo neefikasnosti i grešaka. Pokazalo se da je kapacitet za realizaciju javnih investicija bio mali. Događalo se da od međunarodnih finansijskih institucija dobijemo nekoliko milijardi evra, ali ne uspemo da ih realizujemo, nego pare stoje na računu, a mi na njih plaćamo kamate”, napominje Madžar izvlačeći zaključak da je kapacitet bio mali i ograničen i da se država nije osposobila za intenzitet kapitalnih investicija kolike su vlasti zamislile.

“Na osnivanje ministarstva gledam kao na želju da se poveća taj kapacitet i da se kašnjenja u realizaciji investicija smanje. Ako pogledamo, nema mnogo javnih investicionih projekata realizovanih u predviđenom roku. I ovo vidim kao reakciju vlasti na to. Ali skeptičan sam, jer nisam siguran da će na ta mesta doći ljudi koji umeju to da rade i koji vide u tome misiju. Bojim se da ne dođe opet neki Grčić ili slični i da ostane sistem u kome jedan čovek odlučuje o svemu, a ostali se šlepaju u nejgovoj debeloj senci”, zaključuje Madžar.