CINS: Ilegalna gradnja na Kopaoniku, apartmani jači od države

Rajko Nikolić je već godinama čuvar u Nacionalnom parku Kopaonik i ovu planinu je prošao uzduž i popreko. Zna svaki njen ćošak. Tako zna i za nezavršenu vilu, u blizni hotela Putnik, koja je imala direktan izlaz na ski stazu. Mesto je savršeno za skijaše. „Ne moraju da idu posle skijanja kilometar-dva peške da bi došli do apartmana, nego ispod ostave skije i popnu se liftom u sobu. Osećaju se gospodski“, kaže Nikolić.

Na mestu te vile, pre više od 18 godina, dvojica investitora počela su ilegalno da dograđuju, prenosi CINS.

Građevinski inspektor im je naložio da stanu sa gradnjom, ali Nikolić je te 2004. godine video da ga nisu poslušali, i da se pripremaju za postavljanje krova. U belešci je kasnije rukom napisao: „Hitno obavestiti Republičkog građevinskog inspektora da preduzme Zakonom propisane mere“.

U narednim godinama gradnja je zaustavljena, ali ne zbog naređenja inspekcije.

Jedan od investitora, Dragan Ćurčić završio je u zatvoru.

Prvo je uhapšen 2006. godine kao deo takozvane carinske mafije i osuđen na dve godine zatvora jer je podmićivao carinike. Šest godina kasnije, ponovo je uhapšen. Ovoga puta jer njegova firma nije plaćala rate za kamione koje je uzela na lizing, a kad je trebalo da ih vrati, Ćurčić ih je dao Zvonku Veselinoviću i Milanu Radoičiću kojima je u tom trenutku dugovao novac. On će se zbog ovoga kasnije godinama povezivati sa Veselinovićem i Radoičićem, ljudima bliskim vlasti protiv kojih je vođeno nekoliko istraga ali u tim postupcima nisu bili osuđeni.

Iako su svih tih godina apartmani na Kopaoniku stajali nezavršeni, Ćurčić i njegov partner Petar Đoković od njih nisu odustali.

Neke ptice nestale, kanalizacija uništila Bistričku reku

Ćurčićevi i Đokovićevi apartmani uklapaju se u sliku Kopaonika koja se stvarala prethodnih godina. Gradnja u nacionalnom parku, često ilegalna i u zaštićenom području, buja, a posledice po prirodu su već vidljive.

Neke vrste ptica su nestale. Otpadne vode iz kanalizacije, koja ne može da pokrije sve u međuvremenu izgrađene hotele i apartmane, slivaju se direktno u Bistričku reku koja je sada „mrtva“.

Goran Sekulić, stručnjak za zaštitu prirode koji radi u srpskom ogranku Svetske organizacije za prirodu (WWF), kaže da intenzivna gradnja – ne samo ilegalna – obesmišljava zaštićeno područje. On misli da Kopaonik teško može da se vrati u neko „normalno“ stanje, ali i kada bi bilo moguće – ne vidi da postoji volja da se na tome radi.

To pokazuje i primer apartmana koje su godinama bez dozvole gradili Ćurčić i Đoković. Vreme je prolazilo, a oni su ostali netaknuti.

Đoković je 2014. godine tražio od Opštine Raška da legalizuje te apartmane, pa je nekoliko godina kasnije prodao svoj deo. Sada kao jedini investitor, Ćurčić je nastavio da gradi, a u tome ga nije zaustavila ni nova prijava inspekcije.

Građevinska inspektorka Vesna Rumenić mu je u maju 2020. naložila da zaustavi radove i za sedam dana sruši sve dograđeno bez dozvole. Nije stao. Podnela je i krivičnu prijavu zbog ilegalne gradnje. Nije stao.

Inspektorka je opet tražila da prestane sa radovima. Ovog puta, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ga je upozorilo da će, ako sam to ne uradi, oni angažovati nekog da sruši ilegalno dograđen deo, a onda mu ovo i naplatiti.

Posle skoro dve decenije Ćurčić se ponovo našao pred opasnošću da apartmani koje gradi bez dozvole, uprkos zabranama inspekcije, budu srušeni.

Čak i kad grade na divlje, investitori ne dobijaju visoke kazne na sudu.

Tako je Osnovni sud u Raški u poslednjih sedam godina uglavnom dosuđivao uslovne i novčane kazne koje su išle najviše do 150 hiljada dinara.

U slučaju Dragana Ćurčića, osnovni sud u Raški je krajem oktobra 2020. godine presudio da je kriv što je gradio u nacionalnom parku bez dozvole. Zbog toga je osuđen na uslovnu kaznu zatvora (neće služiti kaznu ako u roku od dve godine ne učini novo krivično delo) i kaznu od 150 hiljada dinara.

CINS se uverio da je sada na lokaciji gde Ćurčić gradi – višespratnica, a krov je postavljen.

Ministarstvo ne samo da na kraju nije srušilo Ćurčićev objekat, već razmatra da ga ozakoni, navodi ova istraživački portal. Oni su od Nacionalnog parka Kopaonik i Skijališta Srbije tražili mišljenje i obe institucije su pristale na to.

Iz Nacionalnog parka smatraju da nema posledica po prirodu, ali ne navode na osnovu čega to zaključuju, piše CINS i dodaje da mišljenje Zavoda za zaštitu prirode, koje je do ove godine izdavalo uslove pod kojima može da se gradi u zaštićenom području, niko nije tražio.

Ministarstvo građevinarstva im, kako pišu, nije odgovorilo zašto nisu srušili ono što je sagrađeno bez dozvole.