Cirkularna ekonomija je mnogo više od pukog recikliranja

On je na prvom panelu pod nazivom „Srbija na putu zelene tranzicije: Da li je cirkularna ekonomija rešenje?“ rekao da mnogi cirkularnu ekonomiju poistovećuju sa upravljanjem otpadom, odnosno primarnom selekcijom i smanjivanjem otpada“.

U organizaciji fondacije „Friedrich-Ebert Stiftung“ i Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) održana je konferencija pod nazivom „Nova ekonomska agenda za Srbiju“ u Beogradu koju je otvorila direktorka regionalne kancelarije Friedrich-Ebert Fondacije, Kirsten Schonefeld i Dejan Molnar, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i direktor FREN-a.

Klasična nama poznata linearna ekonomija, kako je rečeno, prati putanju: izvadi se sirovina iz prirode, napravi proizvod koji se proda, kada ga potrošač iskoristi on završi na deponiji.

Cirkularna ekonomija ima drugačiju putanju – proizvod se proda, kada se pokvari on se servisira, a kada više ne može da se servisira postaje input za neki drugi proizvod.

Mitrović je rekao da „energetska efikasnost jeste deo cirkularne ekonomije, ali nije samo to“.

„Cirkularna ekonomija je i naš pristup kao potrošača da se proizvodi ne bacaju već da se vrate proizvođaču ili servisiraju. I ekonomija deljenja je deo cirkularne ekonomije“, ocenio je Mitrović.

Vanredna profesorka Ekonomskog fakulteta Maja Jandrić istakla je da sve polazi od toga kako definišemo cirkularnu ekonomiju.

I Jandrić je rekla da cirkularna ekonomija nije samo pitanje reciklaže i dodala da „tu imamo zanimanja kao što je dizajn proizvoda koji nam nije prva asocijacija na cirkularnu ekonomiju, ali on mora da bude takav da omogućava ponovnu upotrebu proizvoda“.

Veliki broj poslova pogođen je, kako je istakla, ne zato što nastaju i nestaju, već zato što se menja način rada.

„Procene za EU su da će za 10-tak godina neto efekat biti pozitivan do dva odsto u zavisnosti od zemlje povećanje zaposlenosti. Slična procena je i za Srbiju, u narednih deset godina očekuje se povećanje zaposlenosti po ovom osnovu“, rekla je profesorka Maja Jandrić.

Redovni profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Aleksandar Jovović, rekao je da je problem u tome što niko ne pominje strategiju cirkularne ekonomije i da to znači da ona nije prepoznata, a taj dokument već postoji kao Nacionalna strategija.

Ističe da su klimatske promene samo okidač za kompletno novu tehnološku revoluciju i da su fosilna goriva i čelik materijali prošlog veka, a da materijali novog veka postaju električna energija i obnovljivi izvori energije što znači da se potpuno pomera koncept.

Studija Međunarodne agencije za energetiku i studija Svetske banke kažu da je za razvoj obnovljivih izvora potrebna potrošnja materijala daleko veća nego ona koja je potrebna kada hoćemo da koristimo fosilna goriva.

Jovović ističe da u Srbiji postoji nekoliko bitnih dokumenata pored Nacionalne strategije. 2003. godine je doneta prva nacionlana strategija koja je doneta za upravljanje otpadom, koja je zatim zamenjena 2009. godine i sada jednom.

„Imamo Nacionalnu strategiju za energetiku koja je doneta pre 15 godina i sada imamo jednu u izradi. Srbija ima strategiju pametne specijalizacije i vrlo sličnu onoj kako izgleda pametna specijalizacija u Evropskoj uniji. Tu su kompanije shvatile da moraju da poguraju politiku u privredni segment“, rekao je Jovović.

Efekti strategija su loši, jer nema poštovanja ni sprovođenja zakona, istakao je, jer mnogi ministri kažu da strategije nisu obavezujući dokument.

Stategija je ključ, naglasio je, i ona jeste obavezujuća.

Jovović kaže da „bez prostornog plana Republike Srbije ne možemo planirati izgradnju ni rudnika, fabrike, bolnice,…I dalje se vrtimo oko osnovne priče, a to je šta je cirkularna ekonomija i kako je primeniti“.

Navodi da je problem i u Evropi jer se cirkularna ekonomija primenjuje ili u nekim malim projektima, ili su planovi vezani za velike kompanije.

Na pitanje koje su ekonomske koristi i koji su najvažniji poslovni domeni u cirkularnoj ekonomiji, Đorđe Mitrović istakao je da ekonomske koristi postoje odvojeno za preduzeće i potrošače.

„Treba imati nova radna mesta koja se odnose na cirkularnu ekonomiju, zatim su potrebne ekonomske uštede za smanjenje utroška novih materijala“, naglasio je Mitrović.

Milena Rikalović, docent na univerzitetu Sindigunum u Beogradu je rekla da je ključ u obrazovanju i znanju i da je neophodno raditi i na obrazovanju mlađih, a ne samo akademski osvešćenih građana.

„Možemo imati i neka praktična rešenja, kao što je reciklaža odeće“, kaže Rikalović, i dodaje da je reciklaža neki četvrti, peti stepen upravljanja otpadom, a da na nižoj lestvici imamo odlaganje otpada.

„Mi u našoj zemlji imamo problem sa sistematizacijom otpada, statistikom i realnim podacima“, ističe docentkinja Rikalović i dodaje da nam nisu dostupne polazne informacije.

Istakla je da „ako želimo da nešto napravimo i predložimo, treba da bude procenjeno njeno prethodno stanje“.

„Potrebno je proceniti stanje resursa, stanje životne sredine, zdravlja. Mi uvek znamo ekonomski aspekat, ali ne znamo kako će to da se odrazi na ekološki aspekat i zdravlje ljudi“, istakla je Rikalović.

Na istaknut problem o nedostupnosti podataka koje je navela Milena Rikalović, profesor Aleksandar Jovović je dodao da podaci postoje na agencijama, ali da nisu upotrebljivi.

„Ljudi na lokalu treba da budu nosioci privrede“, istakao je Jovović i dodao „sve što imamo napisano mi ne sporovodimo, a onda se vraćamo na ono da je to stvar političke volje.

„Mi nemamo političku volju da sprovedemo ni jedan zakon, koji nema dobar politički odziv nazad. Sprovođenje zakona na lokalu, značilo bi poremećaj lokalnih političara i lokalnih politika“, rekao je Jovović.