Član Gradskog veća za finansije tvrdi da Kragujevac nije prezadužena lokalna samouprava 1Kragujevac Foto: Wikipedia

Grad Kragujevac nije prezadužen i ne ispunjava uslove za to po Zakonu o javnom dugu, izjavio je danas član Gradskog veća za finansije Nenad Stanišić.

„Prema odredbama Zakona o javnom dugu, lokalna samouprava se može smatrati prezaduženom ukoliko je ukupna zaduženost iznad 50 posto tekućih prihoda, a trenutno je ona na nivou 47 procenata, i ukoliko se za otplatu kredita odvaja više od 15 posto, a izdvajanja grada su devet odsto tekućih prihoda“, rekao je Stanišić agenciji Beta.

Prema njegovim rečima, ukupna kreditna zaduženost Grada Kragujevca je oko 23,5 miliona evra, a u 2020. godini će se na ime otplate kredita izdvojiti oko četiri miliona evra.

U 2021. godini se, ko je kazao, očekuje povlačenje još jedne tranše ranije ugovorenog kredita sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) u vrednosti od oko sedam miliona evra.

„Grad Kragujevac je zadužen sa osam dugoročnih kredita od kojih sedam kod poslovnih banaka i kreditom kod EBRD“, rekao je Stanišić.

Od toga, šest kredita je 2016. godine uzeto za plaćanje obaveza javnih komunalnih i javnih preduzeća i refinansiranja ranijih dugoročnih kredita.

Stanišić je naveo da su dva kredita uzeta za „potrebe finansiranja investicionih ulaganja“.

On je ocenio da Grad Kragujevac uredno izmiruje kreditne obaveze bez docnje i da će tako biti i u narednom periodu.

Stanišić je rekao da je kreditno zaduženje Grada Kragujevca je sada veće nego što je bilo 2014. godine, ali se to, kako kaže, samo po sebi „nikako ne može tumačiti kao pogoršanje finansijske situacije“.

„Za ocenu stanja gradskih finansija potrebno je imati u vidu i druge pokazatelje, kao što su iznos kašnjenja u plaćanju dobavljačima, dugovanja javnih komunalnih i drugih javnih preduzeća i slično“, rekao je Stanišić.

Objasnio je da je šest dugoročnih kredita uzetih 2016. godine, u vrednosti od skoro 21 milion evra, iskorišćeno je kako bi se vratio deo docnji koji je grad, uključujući i javno komunalna i javna preduzeća, imao u tom trenutku.

„Istovremeno, bilo je preostalo još više od dve milijarde dinara docnji, uglavnom prema EPS-u i Energetici, koje su kasnije reprogramirane“, kazao je Stanišić.

Zaključio je da, imajući sve to u vidu kao i činjenicu da se jedno vreme grad nalazio i u blokadi, a da sada uredno izmiruje sve svoje tekuće obaveze, sadašnja situacija u finansijama „svakako se ne može oceniti kao lošija“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari