Članstvo u PKS biće besplatno za većinu kompanija 1

Reforma komorskog sistema Srbije podrazumeva podrazumeva, između ostalog, i obavezno članstvo za sve privrednike, a zakonska odredba koja to propisuje stupa na snagu 1. januara 2017.

Uprava ta obaveznost je, uz članarinu, izazvala najveće negodovanje privrednika, koji sugerišu da članstvo bude na dobrovoljnoj bazi. I Udruženje privrednika Zrepok pridružilo se zahtevima privrednika koji traže da članarina ne bude obavezna, uz predloge da se privredi ponude tržišne usluge. U razgovoru za Biznis predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež objašnjava, između ostalog, kako će se članarina obračunavati i koliko će to privrednike koštati?

– Za čak tri četvrtine kompanija članstvo u Privrednoj komori Srbije biće besplatno, a za ostale članarina će biti od četiri do 20 puta niža nego po dosadašnjem cenovniku i iznosiće od 300 do 185.000 dinara mesečno. Dosadašnji obračun članarine, po kome su firme mesečno izdvajale 0,19 odsto od bruto zarada zaposlenih, pokazao se neodrživim, jer je predstavljao ogromno opterećenje za privredu, posebno kada se zna da su kompanije tako propisanu članarinu, plaćale na dva, tri, a neke i na više mesta. I republičkoj i regionalnim i gradskoj komori. Sada će se plaćati samo na jednom mestu. U komunikaciji sa privrednicima došli smo do novog modela koji je za njih prihvatljiv. Članarina će zavisiti od ekonomske snage kompanija, merene poslovnim prihodom prema podacima iz poslednjeg objavljenog završnog računa. Pri tome oni najmanji članarinu neće morati da plaćaju, oni kojima je potrebna podrška da rastu i razvijaju se izdvajaće simbolične iznose, a veliki, prema svojoj jačini, znatno više, ali i znatno manje nego ranije. Preciznije, plaćanja članarine biće oslobođeno oko 220.000 preduzetnika, sve novoosnovane firme u prve dve godine poslovanja i još 70.000 mikro i malih preduzeća sa poslovnim prihodom do 20 miliona dinara. Za firme sa poslovnim prihodom od 20 do 300 miliona dinara mesečna članarina biće simbolična – 300 dinara mesečno, odnosno 3.600 godišnje, a one koje su dostigle od 300 do 600 miliona dinara poslovnog prihoda plaćaće 600 dinara mesečno, odnosno 7.200 godišnje. Preduzeća, koja su sa ostvarenim godišnjim poslovnim prihodom od 600 miliona do milijardu dinara već ušla u zonu ozbiljnog poslovanja, izdvajaće 20.000 dinara mesečno, ili 240.000 godišnje. Velike kompanije koje svoju poslovnu godinu završavaju sa od milijarde do 2,5 milijarde poslovnih prihoda za komorsku kasu izdvajaće svakog meseca 80.000 dinara, a godišnje 960.000 dinara.

*A šta će članice PKS dobijati za novac koji će uplaćivati u komorsku kasu?

– I one firme koje oslobađamo plaćanja članarine i one koje će izdvajati simbolične iznose, moći će da koriste široku paletu usluga, koje ni jedna od postojećih poslovnih organizacija ne može da im pruži i koje bi pojedinačno na tržištu konsultantskih usluga skupo platile. Recimo, više od 70 odsto komorskih seminara je besplatno. Cena obuka koje mi organizujemo i ne naplaćujemo privredi, na tržištu se kreće i do 150 evra, i pet puta je veća od godišnje članarine nekoga ko će mesečno plaćati 300 dinara. Uvođenje novih propisa zahteva obuke, često i sticanje sertifikata. U prethodnih mesec dana čak 1.000 ljudi prošlo je besplatne obuke za primenu novih računovodstvenih propisa o evidentiranju zaliha. Za devet meseci ove godine organizovali smo 221 edukativni program iz raznih oblasti koje je završilo više od 15.000 menadžera i zaposlenih u kompanijama iz svih grana, od agrobiznisa do finansija.

* Da li je članstvo u PKS moralo da bude obavezno? Najveće primedbe i otpori su upravo zbog zakonskih odredbi o obaveznosti članstva?

– Pitanje obaveznosti nije pitanje novca i članarine, već koncepta za koji se odlučila većina evropskih zemalja, uključujući i najrazvijenije ekonomije. Obavezno članstvo unapređuje reprezentativnost komore i obezbeđuje da ona, kao asocijacija svih privrednika, na nacionalnom i međunarodnom nivou zastupa izbalansiran interes cele privrede, svih preduzetnika i korporacija, trgovaca i proizvođača, uvoznika i izvoznika. Nesporan je interes i malih i velikih kompanija da budu članice Privredne komore Srbije, kao reprezentativnog zastupnika privrede pred državnim institucijama. Utoliko pre što je PKS zakonom dobila pravo, a vlada obavezu da od nje traži mišljenje o propisima koje priprema i predlaže. Zakonom je uvedena i obaveza kvartalnih analiza primene propisa u praksi koje radimo u saradnji sa privredom i dostavljamo vladi. Sa poslovnim asocijacijama koje okupljaju strane investitore i bilateralnim komorama osnovali smo Savet mešovitih komora kao stalnu platformu za međusobnu razmenu informacija, inicijativa i konstruktivan dijalog sa Vladom i državnim institucijama.

* Među privrednicima ima i onih koji Komoru doživljavaju kao državnu organizaciju, bližu vladi nego privredi. Kako to komentarišete?

– Svako ima pravo na utiske, a ja bih radije o činjenicama. Komora je asocijacija privrednika i rezultat inicijativa koje smo pokrenuli u prethodnih godinu – dve meri se stotinama miliona evra ušteda i realizovanih poslova. To ne vide samo oni koji ne žele da vide. Najsvežiji primer je nedavno odlaganje primene novog pravilnika o PDV, koji bi privredi nametnuo dodatno administriranje, gubitak vremena i troškove. Farmaceutskoj i medicinskoj privredi sačuvali smo veliki novac rešavanjem najmanje deset problema i prepreka na koje je nailazila u poslovanju. Jedna farmaceutska kompanija je izračunala da, sada, posle pojednostavljenja procedura isporuke lekova i medicinskih sredstava zdravstvenim ustanovama na Kosovu i Metohiji, ima čak 958 papira manje samo po jednom kontingentu. Sa Kosovom su usaglašeni i fitosanitarni i veterinarski sertifikati. Angažovanjem PKS produženi su prelevmani značajni za mlekarsku industriju, a izvoznicima voća i povrća omogućen je, i u narednih pet godina, preferencijalni status (ATM) u trgovini sa EU. Smanjene su i takse za zagađenje koje plaćaju farme. Cementarama je zakonom omogućeno da otpad uvoze i koriste kao sekundarnu sirovinu za proizvodnju energije što ih je konačno izjednačilo sa konkurencijom iz okruženja. Investitorima – producentima država je priznala i vraća 20 odsto troškova snimanja audiovizuelnog dela u Srbiji…. Izmenjen je Zakon o PDV-u prema zahtevima IT i turističkih kompanija. Stopa ovog poreza za prevoznike u javnom linijskom prevozu putnika snižena je na 10 odsto. Novim pravilnikom sektor usluga i trgovci koji vode knjige po dvojnom knjigovodstvu oslobođeni su evidencije prometa, dok je ostalim trgovinama ovaj posao pojednostavljen. Zbog administriranja po starom pravilniku privreda je, kada se radni sati preračunaju u novac, gubila oko 2,2 milijarde dinara. Nedavno smo dobili i potvrdu da će sledeće godine biti smanjena poreska opterećenja na zarade, za šta se Komora zalagala.

Dogovoreni izvozni poslovi oko 50 miliona evra

* Koji su konkretni benefiti od članstva u PKS? Možete li da navedete neki konkretan primer?

– Komora je jedina organizacija koja može da odvede srpske firme na najvažnije svetske sajmove i da im pokrije više od 80 odsto troškova. Na osam međunarodnih sajmova u Nemačkoj, Rusiji, Francuskoj Holandiji, Albaniji predstavilo se 125 kompanija iz Srbije. Procenjena vrednost dogovorenih izvoznih poslova je oko 50 miliona evra, a ugovore je potpisalo 29 kompanija. Primera radi, subotički Pionir je nastup na sajmu ANUGA u Kelnu krunisao ugovorom od 500.000 evra sa izraelskim partnerom, dok je na sajmu poljoprivrede u Bolonji, proizvođač poljoprivredne mehanizacije FPM Agromehanika iz Boljevca uspostavio kontakte sa kompanijama iz Engleske, Švedske i Australije. Samo ove jeseni organizovali smo više od 20 velikih događaja sa partnerima iz regiona, EU i Evroazijske ekonomske zajednice, na kojima je učestvovalo 1.010 domaćih i 1.012 stranih kompanija.

Stari i novi obračun’]

*Ko će najviše „profitirati“ od novog obračuna članarine?

– Najveće kompanije, odnosno one sa više od 2,5 milijardi dinara poslovnog prihoda, koje će izdvajati 185.000 dinara mesečno, ili 2,2 miliona dinara godišnje. Primera radi, jedna domaća banka koja ima velikih broj zaposlenih i razvijenu mrežu u celoj Srbiji i koja pripada kategoriji članica sa najvećim prihodom, po starom obračunu je za članarinu izdvajala i do 200.000 evra godišnje. Ubuduće će plaćati 11 puta manje, odnosno 1.500 evra mesečno, ili 18.000 evra godišnje i članarinu će uplaćivati u jednu kasu jedinstvenog komorskog sistema.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari