„Cr­no“ i rad­ni­ci­ma i dr­ža­vi

– Za­vr­ši­la sam sred­nju ško­lu. Ra­di­la sam po ne­ko­li­ko me­se­ci na vi­še me­sta, a­li su se te fir­me i­li za­tva­ra­le i­li po­slo­dav­ci za­klju­či­li da im i­pak ne tre­ba to­li­ko rad­ni­ka. Na vi­še me­sta su mi re­kli da mo­ram da ra­dim tri me­se­ca bez pla­te, pa da će on­da vi­de­ti ka­ko da­lje. Za­to sam na kra­ju pri­sta­la na o­vaj po­sao. I­mam 12 hi­lja­da meseč­no, ra­dim de­vet do de­set sa­ti, šest da­na ne­delj­no i ga­zda mi je o­be­ćao da će me pri­ja­vi­ti čim pro­dav­ni­ca ʼza­ži­viʽ jer je nedav­no o­tvo­re­na, pri­ča o­va sugrađanka.

Po­tvr­đu­je da poma­lo stra­hu­je od to­ga šta bi se de­si­lo ka­da bi na­i­šla in­spek­ci­ja ra­da. Ipak, iz­ve­snu „za­šti­tu“ joj pru­ža nat­pis na lo­ka­lu „po­treb­ne radni­ce“ jer ta­da, ka­ko joj je ob­ja­snio vla­snik, tre­ba da ka­že da je u­pra­vo po­če­la da ra­di, od­no­sno da je tu na prob­nom ra­du.

Na više mesta su joj rekli da mora da radi tri meseca bez plate, pa da će onda videti kako dalje.

– Svi rad­ni­ci ko­ji ra­de ʼna cr­noʽ, a po­slo­da­vac ih je pri­pre­mio šta tre­ba da ka­žu, na­vo­de u­pra­vo to. Ne­ki go­vo­re da su ne­što potpisiva­li i da mi­sle da je po­stu­pak za­sni­va­nja rad­nog od­no­sa u to­ku. Pri­ča je u­vek i­sta, bez ob­zi­ra na to da li na lo­ka­lu sto­ji ʼpo­treb­na rad­ni­caʽ i­li ne. I vla­snik, u­ko­li­ko je tu, ka­že da je u­go­vor zaključen, a­li da je kod knji­go­vo­đe. Mi on­da na­lo­ži­mo da nam ga na­knad­no do­ne­se, ka­že Ju­go­slav Velj­ko­vić, na­čel­nik In­spek­ci­je ra­da u Kru­šev­cu.

On ob­ja­šnja­va da in­spek­ci­ja ne mo­že da tvr­di da na dan inspekcij­skog nad­zo­ra po­slo­da­vac ni­je i­mao za­klju­čen u­go­vor o ra­du, u­ko­li­ko on do­sta­vi na u­vid u­go­vor o ra­du gde je po­če­tak ra­da dva da­na pre tog nad­zo­ra. To je, na­vo­di, „an­ti­da­ti­ra­nje ugovo­ra“, a je­di­no što in­spek­ci­ja ra­da u toj si­tu­a­ci­ji mo­že da ura­di je­ste da iz­da pre­kr­šaj­ni na­log gde je za­pre­će­na ka­zna za prav­no li­ce 100.000 di­na­ra, za od­go­vor­no li­ce 10.000 di­na­ra, odno­sno za po­slo­dav­ca pred­u­zet­ni­ka 50.000 di­na­ra. Ka­zna se izri­če jer taj u­go­vor ni­je dr­žao na me­stu gde za­po­sle­ni ra­di. Pred­vi­đe­no je da se pla­ća po­lo­vi­na a­ko se to u­či­ni u ro­ku od 8 da­na.

Velj­ko­vić pod­se­ća da je sre­di­nom 2014. go­di­ne iz­me­na­ma Zako­na o ra­du da­ta mo­guć­nost da za tu vr­stu pre­kr­ša­ja inspekcija pi­še pre­kr­šaj­ni na­log. Ta­ko­đe, u toj go­di­ni je vo­đe­na i jav­na ras­pra­va o pro­me­na­ma Za­ko­na o ra­du, od­no­sno ka­zne su u­dvo­stru­če­ne i to je bio raz­log da po­slo­dav­ci bu­du o­pre­zni­ji, odno­sno da bu­de ma­nje rad­ni­ka ko­je je in­spek­ci­ja za­te­kla u ra­du „na cr­no“.

– Me­đu­tim, po­slo­dav­ci su se br­zo vra­ti­li na sta­ro jer su shva­ti­li da i da­lje mo­gu da an­ti­da­ti­ra­ju u­go­vor i da pla­te po­lo­vi­nu ka­zne, 25 hi­lja­da, u slu­ča­ju pred­u­zet­ni­ka. O­ni ta­ko re­ša­va­ju, po­kri­va­ju rad ʼna cr­noʽ, a is­pla­ti im se da to ra­de jer za dva me­se­ca a­nu­li­ra­ju tro­šak pla­ća­nja ka­zne, precizira Veljković.

POLOVINA PONOVI PREKRŠAJ:

Kru­še­vač­ka in­spek­ci­ja rada, na­po­mi­nje Ju­go­slav Velj­ko­vić, vo­di e­vi­den­ci­ju poslodavaca kod ko­jih je za­ti­ca­la rad­ni­ke „na cr­no“, i po­no­vo ih pro­ve­ra­va jer spa­da­ju u ka­te­go­ri­ju ri­zič­nih, sklo­nih da kr­še zakon.

– Po­lo­vi­na ta­kvih po­slo­da­va­ca u­glav­nom re­ski­ra još jed­nom da an­ga­žu­je rad­ni­ke ʼna cr­noʽ, on­da mi po­no­vi­mo či­ta­vu pro­ce­du­ru, ka­že on.

U Ra­sin­skom o­kru­gu in­spek­ci­ja ra­da je za de­vet me­se­ci 2016. u radu „na cr­no“ za­te­kla 243 li­ca, u 2015. ih je bi­lo 320, go­di­nu ra­ni­je 129. Bez od­go­va­ra­ju­ćeg u­go­vo­ra u 2013. go­di­ni za­te­če­na su 202 li­ca, u 2012. 154, dok je 2011. Bez ugovora radilo 231 li­ce.

Broj za­te­če­nih rad­ni­ka „na cr­no“ za­vi­si, ka­ko ka­že Velj­ko­vić, od to­ga u ko­jim de­lat­no­sti­ma se u od­re­đe­noj go­di­ni vr­še nad­zo­ri, šta je pred­met nad­zo­ra – da li je to kon­tro­la ra­da „na cr­no“ i­li se ve­ći broj od­no­si na pri­me­nu me­ra za bez­bed­nost i zdra­vlje na radu, kao i od sna­la­žlji­vo­sti po­slo­da­va­ca da an­ti­da­ti­ra­njem ugovo­ra i na­knad­nom pri­ja­vom na o­si­gu­ra­nje pri­kri­ju rad „na crno“.

Na­čel­nik kru­še­vač­ke in­spek­ci­je ra­da na­po­mi­nje da če­sto ni li­ca ko­ja ra­de „na cr­no“ ne že­le da za­klju­če u­go­vor o ra­du, a je­dan od raz­lo­ga je što pri­ma­ju od­re­đe­nu na­kna­du po o­sno­vu nezaposleno­sti i­li so­ci­jal­nog sta­tu­sa.

NIŽIM NAMETIMA DO VIŠE RADNIKA:

– U vre­me ka­da je mno­go rad­ni­ka o­sta­lo bez po­sla, lju­di pri­hva­ta­ju da ra­de bez obzi­ra na sve ne­pra­vil­no­sti, ka­ko bi po­ro­di­ci o­bez­be­di­li ka­kvu-ta­kvu eg­zi­sten­ci­ju. Pre­ma na­šim ra­ni­jim is­tra­ži­va­nji­ma o­ko 30 od­sto rad­ni­ka u Kru­šev­cu je bi­lo ʼna cr­noʽ, a pr­o­ce­na je da se taj u­deo sma­nju­je, na­vo­di Mi­len­ko Mi­haj­lo­vić, pred­sed­nik kruševač­kog Sa­mo­stal­nog sin­di­ka­ta.

Rad „na cr­no“ je, na­po­mi­nje on, loš ka­ko za rad­ni­ke ko­ji o­sta­ju bez rad­nog sta­ža ta­ko i za dr­ža­vu ko­ja ne na­pla­ću­je po­re­ze i dopri­no­se.

U U­ni­ji po­slo­da­va­ca Sr­bi­je ka­žu da pre­ci­zan broj za­po­sle­nih koji ra­de „na cr­no“ ne po­sto­ji, a­li da se pret­po­sta­vlja da če­tvr­ti­na rad­ni­ka ra­di „na cr­no“. Kao je­dan od pro­ble­ma na­vo­de to što inspek­ci­ja ra­da naj­če­šće kon­tro­li­še o­ne ko­ji i­ma­ju pri­ja­vlje­nu de­lat­nost i ko­ji pla­ća­ju da­žbi­ne dr­ža­vi, dok o­ne ko­ji ne­ma­ju prija­vlje­nu de­lat­nost ne kon­tro­li­še do­volj­no, a u­pra­vo se u takvim pred­u­ze­ći­ma ra­di „na cr­no“.

– O­vo se mo­že vi­de­ti i iz to­ga što naj­ve­ću ne­for­mal­nu zaposlenost, od­no­sno rad ʼna cr­noʽ, be­le­ži sek­tor ak­tiv­no­sti u doma­ćin­stvi­ma, čak 79 od­sto, za­tim po­ljo­pri­vre­da 60 od­sto, dok u gra­đe­vi­nar­stvu u­deo ne­for­mal­ne za­po­sle­no­sti iz­no­si 25 od­sto, na­vo­di A­lek­san­dra Ko­va­če­vić, pi-ar U­ni­je po­slo­da­va­ca Sr­bi­je.

U U­ni­ji po­slo­da­va­ca sma­tra­ju da je, da bi se rad „na cr­no“ smanjio, po­treb­no u­ve­sti pro­gre­siv­ni si­stem o­po­re­zi­va­nja za­ra­da, sma­nji­ti op­te­re­će­nja na naj­ni­že za­ra­de, po­čet­ni­ke u bi­zni­su oslobo­di­ti pla­ća­nja po­re­za i do­pri­no­sa na za­ra­de ba­rem pr­vih godi­nu da­na i ve­li­kog bro­ja ne­po­treb­nih na­kna­da u pr­ve dve godi­ne. Ta­ko­đe, ne­op­hod­no je naznačiti sek­to­re u ko­ji­ma ra­ste broj za­po­sle­nih, po­put tek­stil­ne in­du­stri­je, i do­dat­no sma­nji­ti opte­re­će­nja za­ra­da u tom sek­to­ru i­li zna­čaj­no po­ve­ća­ti neoporeziv deo za­ra­de. U­pra­vo to će do­ve­sti do no­vog zapošljava­nja i po­ve­ća­nja kon­ku­rent­no­sti na­ših kom­pa­ni­ja u ovom sek­to­ru, a­li i sma­nje­nja si­ve e­ko­no­mi­je, jer ve­li­ki broj kroja­ča je u si­voj zo­ni, ra­di od ku­će.

U U­ni­ji po­slo­da­va­ca pro­ce­nju da bi na­met na za­ra­de tre­ba­lo da bu­de 35 od­sto za naj­ni­že za­ra­de (sa­da u­kup­no svi po­re­zi na pla­te iz­no­se ne­što vi­še od 64 od­sto), uz sma­nje­nje po­re­za na pro­fit, uvo­đe­nje re­da u si­stem pa­ra­fi­skal­nih na­me­ta i po­ve­ća­nje neopore­zi­vog iz­no­sa za­ra­de na 15.000 di­na­ra.

An­ke­ta U­ni­je po­slo­da­va­ca je po­ka­za­la da je čak 93 od­sto posloda­va­ca na pi­ta­nje da li bi sma­nje­nje po­re­za i do­pri­no­sa na za­ra­de u­ti­ca­lo na no­vo za­po­šlja­va­nje po­tvrd­no od­go­vo­ri­lo, vi­še od jed­nog rad­ni­ka za­po­sli­lo bi 63 od­sto po­slo­da­va­ca, dok bi jednog rad­ni­ka za­po­sli­lo 30 od­sto njih, a sa­mo 7 od­sto poslodava­ca se iz­ja­sni­lo da sma­nje­nje sto­pe po­re­za i do­pri­no­sa ne bi i­ma­lo ni­ka­kvog u­ti­ca­ja na za­po­šlja­va­nje no­vih rad­ni­ka.

Po­je­di­ni za­klju­ča­va­ju rad­ni­ke i pu­šta­ju pse!

Kru­še­vač­ka in­spek­ci­ja ra­da je i­ma­la si­tu­a­ci­je da su neki po­slo­dav­ci po sva­ku ce­nu že­le­li da spre­če in­spek­ci­jski nad­zor te su zaključa­va­li po­slov­ne pro­sto­ri­je, u­la­zne ka­pi­je, pu­šta­li pse da se slo­bod­no kre­ću po kru­gu i­li dvo­ri­štu.

– O­ni ne sa­mo da su dr­ža­li rad­ni­ke ʼna cr­noʽ, već su zaključavanjem pro­sto­rija u­gro­zi­li i dru­ga pra­va tih li­ca, a puštanjem pa­sa u­gro­zi­li bez­bed­nost i rad­ni­ka i in­spek­to­ra. Nijedan od tih po­slo­da­va­ca ni­je u­speo da spre­či in­spek­cij­ski nadzor jer smo se mi, na­kon ne­u­spe­lih po­ku­ša­ja, o­bra­ća­li po­li­ci­ji i u sa­rad­nji sa nji­ma u­spe­šno o­ba­vlja­li po­slo­ve iz svo­je nadležnosti, o­pi­su­je Ju­go­slav Velj­ko­vić, na­čel­nik In­spek­ci­je rada u Krušev­cu, je­dan od pro­ble­ma.

On do­da­je da mno­go če­šće pro­blem da se iz­vr­ši nad­zor predstavlja to što je pri­vred­ni su­bjekt re­gi­stro­van na jed­noj adresi, a de­lat­nost o­ba­vlja na dru­gim ne­po­zna­tim lo­ka­ci­ja­ma bez i­sti­ca­nja fir­me, što je i­na­če o­ba­ve­zno. To je ka­rak­te­ri­stič­no za se­o­ska pod­ruč­ja u ko­ji­ma su naj­za­stu­plje­ni­je pro­iz­vod­ne de­lat­no­sti.

Gde je nestalo 20.000 ljudi?‘]

U Kru­šev­cu, pre­ma po­pi­su iz 2011. go­di­ne, ži­vi o­ko 80.000 radno spo­sob­nih sta­nov­ni­ka, iz­me­đu 24 i 65 go­di­na sta­ro­sti. Na kra­ju prošle go­di­ne, pre­ma sta­ti­stič­kim po­da­ci­ma, u prav­nim lici­ma i kod pred­u­zet­ni­ka ra­di­lo je o­ko 27 hi­lja­da lju­di, bli­zu 37.000 je po ra­znim o­sno­va­ma plaća­lo do­pri­no­se za PIO, dok je na e­vi­den­ci­ji ne­za­po­sle­nih o­ko 15 hi­lja­da. Za sta­ti­sti­ku je, pre­ma o­vim po­da­ci­ma, ne­vi­dljiv rad­ni sta­tus za naj­ma­nje 20.000 Kruše­vlja­na.